Губици на случају МХЕ "Медна"

Стратешки планови Влади Републике Српске, међутим, не значе много, што је показао случај градње мале хидроелектране „Медна“ на ријеци Сани. Електрана је у завршној фази израде и поред стратешког плана који предвиђа нешто друго, али и поред студије која показује да ће Српска градњом електране бити у губитку.

Ријека Сана, бар њен горњи ток, предвиђен је да се прогласи Парком природе према Просторном плану Републике Српске 2015-2025. године, а извори да буду под строгим режимом заштите.

Упркос томе, Влада Републике Српске у јуну 2006. године издаје концесију за изградњу мале хидроелектране "Медна", мање од 500 метара од самих извора ријеке Сане.

Концесиони уговор мијењан је кроз три анекса гдје се мијења и јачина електране са 3,5 на 4,9 мегавати, а коначан период концесије поставља на границу од 35 година. Први концесионар био је савјетник Милорада Додика Ари Ливне, који је право концесију убрзо након добијања продао.

Малу хидроелектрану на ријеци Сани гради аустријска компанија "Келаг" путем своји фирми у Словенији, односно у Републици Српској.

Независне студије економске оправданости градње показале су да ће Република Српска на крају концесионог периода бити у милионском губитку, јер ће више уплатити инвеститору по основу гарантоване цијене откупа електричне енергије него што ће буџети приходовати по основу концесионих накнада и пореза.

Тадашњи министар привреде био је Жељко Ковачевић, који је сада на челу "Електропривреде Републике Српске". На питање како је могуће да
Српска буде у губитку у овом случају нисмо добили конкретан одговор.

"Објекат МХ Медна налази се у фази изградње и очекује се да буде прикључен на мрежу до октобра 2017. године", одговорили су нам из "Електропривреде Републике Српске".

О теми "Медна" и губитака које ће претрпјети Република Српска прије неколико мјесеци није био расположен да разговара ни актуелни министар привреде Републике Српске Петар Ђокић.



БН телевизија