Да није опет почео да пије?!

Био је штопер каквог су сви желели, био је алкохоличар добар за све осим за себе. Срећом, алкохола се окануо, али је Тонију Адамсу остала та нека мазохистичка навика да сам себе гура у ситуације које би многи унапред отписали као штетне по здравље. Не и Адамс, који је тако прихватио да после отказа за Лукаса Алкараза преузме диригентску палицу у Гранади.

Изненађујућ потез имајући у виду да је Гранада тренутно претпоследња на табели, те да седам кола пре краја сезоне у Примери има седам бодова мање од Леганеса, првог тима изнад црте за опстанак. И притом дуеле са екипама какве су Севиља, Реал Мадрид, Реал Сосиједад...

Ситуација изгледа безизлазно, али Адамс не преза од чудних одлука. Први тренерски ангажман имао је у Викомбу, а ако је тим тако ниског реномеа можда био и очекиван за почетак каснији послови у Портсмуту и азербејџанској Габали сведоче да је легендарни централни бек Арсенала негде скренуо са пута.

И онда Гранада. Можда и последња шанса да васкрсне тренерску каријеру. У врло тешким околностима, јер је клуб који је дуго година био под окриљем породице Поцо, а сада у власништву кинеских бизнисмена, далеко од сређене фудбалске средине.

Уосталом, о томе је баш недавно говорио и сам Адамс када га је газда Ђијанг Лижангиспрва поставио за спортског директора клуба.
"Наследили смо 106 фудбалера од којих само 44 заиста припадају Гранади", рекао је Адамс.

Није крио могућност да каријеру настави у Сегунди. Идеја је да наредне сезоне за Гранаду углавном играју Шпанци поникли у клупској академији. Тренутно? Чак 18 држава је заступљено у првом тиму. И само четири Шпанца.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион Имагес