Кога воле Срби, Хрвати и Бошњаци

Према њиховим подацима, на Меркелову позитивно гледа 64 одсто бх. грађана, на Путина 55 одсто, а на Ердоана 44 одсто.

Према националној структури, Меркелову позитивно види по 81 одсто Бошњака и Хрвата, те трећина Срба, док половина Срба Меркелову види неповољно. С друге стране, чак 93 одсто Срба позитивно гледа на Путина, док тек три одсто Срба Путина гледа неповољно. Меркелова је за седам одсто Бошњака негативна личност, док исто сматра осам одсто испитаника који су се декларисали као Хрвати.

Што се тиче Бошњака, њих 29 одсто види Путина позитивно, док их 53 одсто на руског предсједника гледа негативно. За 57 одсто Хрвата Путин је позитивна личност, док их 27 одсто на Путина гледа неповољно.

Очекивано, највише Бошњака има позитивно мишљење према Ердоану, и то њих 71 одсто, док је међу Бошњацима 15 одсто оних који турског предсједника не виде у позитивном свјетлу.

Упитани да ли подржавају увођење турског језика као обавезног језика у школском програму средњих школа, 71 одсто од свих грађана БиХ је одговорило негативно. Њих 69 одсто негативно се односи према могућности да руски језик буде обавезан у школском програму у средњим школама.

Гледано према националној структури, 35 одсто Бошњака је за то да турски језик буде обавезан, док је њих 56 одсто против. Што се тиче руског, 12 одсто Бошњака би подржало увођење руског језика у образовни систем, док их је 80 одсто против тога.

Девет одсто Хрвата би подржало да турски и руски језик буду обавезни у средњим школама, док их се 73 одсто противи увођењу турског, а 76 одсто руског језика.

Четири одсто Срба би подржало увођење турског језика у средње школе, а 44 одсто да се то уради с руским језиком. Против турског језика у средњим школама је њих 92 одсто, а према увођењу руског језика у средње школе негативно се односи 46 одсто Срба.

Испитаници су питани и да ли сматрају да БиХ припада западној сфери утицаја или источној. Гледано према националностима, 29 одсто Бошњака сматра да БиХ припада Западу, док тако сматра 17 одсто Хрвата и 15 одсто Срба. Да БиХ припада Истоку сматра, четири одсто Бошњака, пет одсто Хрвата и 11 одсто Срба. Да БиХ не припада ни Истоку ни Западу сматра 59 одсто Бошњака, 72 одсто Хрвата и 62 одсто Срба.

Истраживање је спроведено у јануару и фебруару над 1.537 грађана са маргином грешке до 2,5 одсто, водећи рачуна о етничкој и географској структури у БиХ.

Грађани БиХ показују јединство по питању противљења Исламској држави и проблему незапослености, те подијељене ставове по етничкој линији када је ријеч о преферираним међународним партнерима, саопштено је из Међународног републиканског института (ИРИ), који је објавио резултате истраживања јавног мњења у БиХ.

(Независне)