Русија помагала Хрватској у Олуји

На информацију објављену у хрватском "Вечерњем листу" да су се у амбасади Руске Федерације у Загребу састали амбасадор Анвар Азимов и Звонко Зубак, хрватски бизнисмен, трговац оружјем чија је фирма "Wинслеy Финанце Лимитед" била главни снабдевач руског оружја током рата, изазвала је бројне реакције, поготову јер је тај састанак, због напетих хрватско-руских политичких односа оцењен као могући нови притисак Русије на РХ.

Зубак је Азимову том приликом предао потпуни попис наоружања које је од 1992. до 1997. Русија испоручивала Хрватској путем 160 тајних ноћних летова великим транспортним "Антоновима" и "Иљушинима" који су, упркос међународном ембаргу на набавку оружја, слетали на аеродроме у Пули и на Крку, пише "Вечерњи лист".

"Службено није ништа спорно"

Све су те набавке биле плаћене, али је спор настао због испоруке моћних противваздушних ракета С-300, које, тврди Зубак, нису ни до данас плаћене. Зубак због тога већ 16 година води судски спор и тражи или враћање система, исплату или нагодбу.

Проблем је што је јавна тајна да је ракетни систем, чини се 2004. године, отишао из РХ, наводно теретним бродом из Ријеке у САД. Руски званичници у Загребу потврђују да је до састанка са Зубаком дошло, “али не на наш захтев”. Дакле, на Зубакову иницијативу.



У изјави за "Вечерњи лист", Азимов каже да је Русија одбила предлог сарадње са Зубаком у погледу његових потражења према РХ, те је Азимов врло јасно поручио како "Русија нема намере да врши било какав притисак на Хрватску".

Дакле, службено за Русију ту нема ничег спорног. О тој теми и судбини ракетног система С-300 и да ли ће икада доћи до некакве нагодбе и завршетка судског процеса у службеној Хрватској и даље влада “завет ћутања” јер су чињенице о С-300 државна тајна.

- Немам информација, нити знам ко се с киме и зашто састаје - кратко је одговорио премијер Андреј Пленковић на питање о позиву руског амбасадора Азимова трговцу оружјем Звонку Зубаку како би сачинио комплетан попис наоружања које је Русија слала Хрватској за време рата.

Премијер је додао да је за Владу важно да руске банке имају исти третман као и све остале банке, те да је отворен уговор према ком и руске банке могу да одбију обећане кредите, за које, како је рекао, треба добити додатна одобрења. Потез руског амбасадора Азимова коментарисао је и бивши председник државе, Иво Јосиповић.

- Мислим да је реч о поступку, можда необичном, којим амбасадор Азимов, прецизније Русија, жели да подсети хрватску политику и јавност на чињеницу да је помагала нашу одбрану и борбу за независност. Испорука оружја није једино чиме нас је Русија помогла.

Желе да покажу да нам Русија није непријатељ и да су погрешне тезе како је увек а приори уз Србију коју део политике и јавности сматра трајним непријатељем. Хрватска јесте чланица ЕУ и НАТО-а и ту нам је место.

Наравно да из тога некада произлазе и различити интереси, али Хрватска не би требало никога унапред и трајно сматрати непријатељем или несклоним, посебно не Русију која је земља с великим економским и културним потенцијалом - поручио је Јосиповић и подсетио да је и он заговарао помирење и сарадњу са Русијом, али и са Србијом.

Азимов: Русија није притискала Хрватску нити то намерава

- Руска амбасада није никада никога звала на разговор везан за испоруку оружја. Разговори јесу вођени, али не на наш, већ на захтев друге стране која је цео поступак и иницирала. Одбили смо предлог било какве сарадње коју је господин Зубак изнео том приликом. Русија не ради, нити намерава да на било какав начин притиска Хрватску.



Сарадња Русије и Хрватске на војно-техничком програму одвијала се и одвија се и даље у складу с међународним обвезама које Русија има и у томе ништа није спорно - каже амбасадор Руске Федерације у Хрватској Анвар Азимов.

(Блиц)