Анализа: Лако је сада скандирати - "Један је Радоњић Дејан"!
Кошаркаши Црвене звезде су неприкосновени у региону, троструки су узастопни освајачи титуле АБА лиге, доминирају и домаћом кошарком, деле лекције у Евролиги. . . Тренер Дејан Радоњић је постао љубимац навијача, просто га обожавају, сви се сада диче њиме, а само на тренутак треба вратити филм на пролеће-лето 2014. године. Какав је само пут прешао један од најтрофејнијих тренера у историји Звезде.
Фудбал
Радоњић је рекордер по броју утакмица и броју победа на клупи црвено-белих, а не тако давно све је могло да се драстично промени. Није, на срећу свих којима је срце црвено-бело.
Шта је све преживео Дејан Радоњић у априлу, па на лето 2014. године... По неком старом рецепту, већ тада би му се, након годину дана, захвалили на сарадњи на Малом Калемегдану. Али нису, задржан је на клупи од стране управе на челу са Небојшом Човићем и то се испоставило као потез вредан исписивања историје.
Сада, три године касније, можда се и најбоље показало колико је континуитет врло битна ставка у кошарци. Без стрпљења и давања шансе нема ни успеха. Најбољи пример је Радоњић.
Стигао је на ужарену клупу пролећа 2013. године, у априлу. До краја сезоне је остао без титула у АБА лиги и првенству Србије. Ни следеће се није попео на регионални трон после шокатног, београдског пораза од Цибоне у полуфиналу и то је била прекретница.
Тај пораз (касније је Звезда прошла у Евролигу због одустајања хрватског тима), када је цела сезона стала у једну утакмицу, добрим делом је одредила судбину. Радоњић је остао тренер и кренуо у жетву трофеја! Чак осам их сада има и још два га деле од најтрофејнијег тренера у клупској историји, легендарног Небојше Поповића, пионира наше кошарке.
Истрпели су га, дали му шансу и то се сада враћа на најбољи могући начин. Убирају се плодови темељног и посвећеног рада, јер Радоњић живи кошарку. Три пута заредом је освајач АБА лиге, два пута шампион Србије и троструки освајач Купа Радивоја Кораћа - све то за непуне три године.
Како је екипа расла, тако је и он, али што је још важније, чинио је играче бољим. Вратио је у живот Бобана Марјановића, од Маика Цирбеса потом направио страшног центра, као и сада од Огњена Кузмића, да не говоримо о Чарлсу Џенкинсу и његовог напретку, па Стефану Јовићу, Марку Гудурићу и осталим играчима, а има их и те како.
Господин, доктор кошарке, краљ, цар... Све су то епитети који се сада приписују Дејану Радоњићу. Сада је лако скандирати "Један је Радоњић Дејан", требало је издржати све и доћи до звезданих тренутака.
Први је тренер у историји Звезде под чијом је командом одбрањен трофеј Купа Радовија Кораћа, под чијим вођством је прекинута 17-годишња доминација Партизана на домаћим паркетима. Његова војска је у сезони 2014/2015. освојила триплу круну и сада је, две године касније, на одличном путу да репризира то чудо.
А, памте се и евролигашки успеси, јер Радоњић је звезда.
Извор: блиц.рс
Шта је све преживео Дејан Радоњић у априлу, па на лето 2014. године... По неком старом рецепту, већ тада би му се, након годину дана, захвалили на сарадњи на Малом Калемегдану. Али нису, задржан је на клупи од стране управе на челу са Небојшом Човићем и то се испоставило као потез вредан исписивања историје.
Сада, три године касније, можда се и најбоље показало колико је континуитет врло битна ставка у кошарци. Без стрпљења и давања шансе нема ни успеха. Најбољи пример је Радоњић.
Стигао је на ужарену клупу пролећа 2013. године, у априлу. До краја сезоне је остао без титула у АБА лиги и првенству Србије. Ни следеће се није попео на регионални трон после шокатног, београдског пораза од Цибоне у полуфиналу и то је била прекретница.
Тај пораз (касније је Звезда прошла у Евролигу због одустајања хрватског тима), када је цела сезона стала у једну утакмицу, добрим делом је одредила судбину. Радоњић је остао тренер и кренуо у жетву трофеја! Чак осам их сада има и још два га деле од најтрофејнијег тренера у клупској историји, легендарног Небојше Поповића, пионира наше кошарке.
Истрпели су га, дали му шансу и то се сада враћа на најбољи могући начин. Убирају се плодови темељног и посвећеног рада, јер Радоњић живи кошарку. Три пута заредом је освајач АБА лиге, два пута шампион Србије и троструки освајач Купа Радивоја Кораћа - све то за непуне три године.
Како је екипа расла, тако је и он, али што је још важније, чинио је играче бољим. Вратио је у живот Бобана Марјановића, од Маика Цирбеса потом направио страшног центра, као и сада од Огњена Кузмића, да не говоримо о Чарлсу Џенкинсу и његовог напретку, па Стефану Јовићу, Марку Гудурићу и осталим играчима, а има их и те како.
Господин, доктор кошарке, краљ, цар... Све су то епитети који се сада приписују Дејану Радоњићу. Сада је лако скандирати "Један је Радоњић Дејан", требало је издржати све и доћи до звезданих тренутака.
Први је тренер у историји Звезде под чијом је командом одбрањен трофеј Купа Радовија Кораћа, под чијим вођством је прекинута 17-годишња доминација Партизана на домаћим паркетима. Његова војска је у сезони 2014/2015. освојила триплу круну и сада је, две године касније, на одличном путу да репризира то чудо.
А, памте се и евролигашки успеси, јер Радоњић је звезда.
Извор: блиц.рс
Повезане вијести
Коментари (0)
Будите први који ће оставити коментар на ову вијест.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.