Какве су везе Срба и Турака

Подршка грађана Турске на референдуму, иако тесна, председнику Реџепу Тајипу Ердогану, да у Устав унесе измене према којима ће ова држава од сада имати председнички систем, светска вест је број један. Тиме ће садашње стање бити формализовано и Ердоган ће постати готово неприкосновени владар ове моћне земље. Није тајна да Турска на Балкану има своје интересе и да их је и сам Ердоган више пута јавно исказао. С тим у вези, постаља се питање како ће законско јачање Ердогана утицати на прилике на овом, нашем трусном подручју.

Подршка Турске захтеву за ревизију пресуде Међународног суда правде по тужби БиХ против Србије за геноцид, али и изјава да му је Алија Изетбеговић „оставио Босну у аманет“. Лобирање за чланство Косова* у Унеско, али и изјава у Призрену да му је Косово друга држава.

Све ово набројано ставља се у досије Реџепа Тајипа Ердогана, када је у питању његов однос према Србији, Србима, али њиховом окружењу, односно Балкану.

Недавно је Дарко Танасковић, исламолог и амбасадор Србије при Унеско, који је својевремено представљао СРЈ у Анкари, подсетио на један појам – неоосманизам.

То је један политички и културни концепт којим се успоставља „старатељство над некадашњим османским просторима на Балкану, а посебно над народима који баштине османску традицију, а то су на Балкану – Бошњаци и Албанци”.

Осим политичког и културног утицаја, Турска је на овим просторима присутна и економски, кроз мање или веће индустријске погоне и предузећа.

Сада, када је добио и формално право да буде изистински суверен Турске, можемо очекивати да ће Ердоган покушати да свој утицај прошири и ојача.

– Исход референдума у Туској даће подстицај радикалнијим круговима владајуће СДА у Босни и Херцеговини, и то ће допринети што мањем разумевању међу три конститутувна народа у тој земљи – објашњава за портал Телеграф.рс Драган Ђукановић, потпредседник Центра за спољну политику.

Он очекује и да ће део албанске јавности бити охрабрен Ердогановим тријумфом, што може да изазове једну врсту нестабилности у региону.

– Такође, очекујем додатну врсту продора Турске на Балкан, који је и видан од 2007. до 2012. године. Али чини ми се да ће они поново покушати да ресетују “балканску политику”, што би пре свега значило јачање у политичкој сфери, али не и јачање економских инвестиција – каже Ђукановић.

Он сматра да ће исход референдума у Турској значајно утицати на односе у региону у скором временском раздобљу.

– Често се говори да Србија и Турска немају отворених билатералних питања, али неизабалансиран однос Анкаре према нашим суседима и народима не улива поверење да ће ти односи бити квалитетни у неком наредном периоду – сматра потпредседник Центра за спољну политику.

Ђукановићева колегиница, Александра Јоксимовић, председница Центра за спољну политику, за наш портал указује и на ширу слику. Каже, наиме, да све што се дешава у односу између Турске и Европске уније има своје последице на Западни Балкан.

– Између осталог ту је мигрантска криза,  јер мигранти крећу из Турске, где су они већ у милионском броју стационирани. Ту се увек поставља питање преговора ЕУ и Турске, хоће ли их она задржати на својој територији или ће их пропустити и направити нови мигрантски талас ка земљама западне Европе – објашњава Јоксимовићева и напомиње да би тиме притисак био на земљама Западног Балкана.

У првим изјавама европских званичника после референдума може се закључити да ЕУ још нема јединствен став, истиче Јоксимовићева, али каже да је шеф аустријске дипломатије Себастијан Курц јасно рекао да је ово крај европске перспективе Турске, с обзиром на то да се одрекла европских вредности.

– И у региону имамо различите реакције, видели смо да се у Сарајеву славио исход референдума – рекла је председница Центра за спољну политику.

(Телеграф)