БиХ остала без једног града

"Откако Министарство цивилних послова БиХ поседује евиденције о одрицању од држављанства БиХ, односно води ове послове, од 1996. до краја 2016. године, држављанства БиХ су се одрекла 73.593 лица. Био је један циклус око 2002. и 2003. године, када се годишње одрицало више од осам, девет хиљада лица. Касније се тај број смањивао и он се од 2008. усталио на цифри од приближно 3.500 годишње", каже Милан Зјајић, помоћник министра цивилних послова БиХ за држављанства и путне исправе.

Сада све чешће испис из регистра држављана траже целе породице, како би постали Немци, Аустријанци, Словенци...

"Имали смо још веома присутну Данску, Норвешку, а из окружења Србију, Хрватску и Црну Гору. Можда је мало нејасно зашто су то Србија и Хрватска, када с њима имамо споразуме о двојном држављанству", каже Зјајић.

БиХ има споразуме о двојном држављанству са Србијом, Хрватском и Шведском, а ускоро би могао бити потписан и са Црном Гором.

У примени споразума с Хрватском појавили су се проблеми.

"Хрватска тумачи споразум на чудан начин. Они кажу да се само у случајевима код закључења брака с држављанином Хрватске није потребно одрицати од држављанства, а и то је различито од жупаније до жупаније", каже Зјајић.

Разлози одрицања држављанства су различити.

"У неформалном разговору странке нам најчешће говоре своје разлоге и мотиве. Некада су то претежно била питања везана за радно-правни статус, али у последње време пуно је оних који се одричу држављанства због студирања у иностранству. Или, из разлога који се на први поглед чине баналним. Многи кажу да то раде зато што због природе посла морају често на службена путовања у државе за које Босна и Херцеговина нема безвизни режим, а Европска унија има. И онда су у проблему – не могу да путују са својим колегама, често морају да ваде визе, то им компликује живот и онда се одричу држављанства да би могли у пуном капацитету радити одговорне и значајне послове на позицијама у иностранству", објашњава Зјајић за РСЕ.

Извор: Блиц/РСЕ
Фото: РАС Србија