Јасеновац (ни)је политичко питање

У логору Јасеновац убијено је више од пола милиона Срба.

Почетак обележавања заказан је у 11.00 часова.

У комплексу некадашњег нацистичког логора смрти Старо сајмиште на Новом Београду данас ће бити обележен Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, а државну церемонију ће предводити министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.

Церемонија полагања венаца и одавања почасти биће одржана код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату.

Церемонији ће присуствовати и преживели заточеници логора смрти, чланови породица пострадалих, представници Савеза јеврејских општина Србије, Савета ромске националне мањине, дипломатског кора, удружења и грађани.

"Јасеновац мора да постане место које окупља све оне који искрено жале за прецима који су страдали у систему логора смрти, али и све припаднике савремене генерације који имају знање и свест о ономе шта се тамо догодило", рекао је историчар Дејан Ристић.



Ристић, који је и бивши директор Народне библиотеке Србије, указао је да одвојено обележавање годишњице пробоја из Јасеновца шаље поруку да је сећање на Јасеновац и даље доминантно политичко, а не доминантно људско /питање/ – што би требало да буде.

Он је за Радио-телевизију Србије рекао је да постављање табле припадницима ХОС-а са уписаним усташким поздравом "За дом спремни" представља лошу поруку коју Хрватска шаље прије свега својим грађанима, али и региону.

Ристић је оцијенио скандалозном одлуку да се награда града Загреба додијели Јакову Седлару за документарни филм "Јасеновац - истина" и указао да "то говори о стању духа у једној земљи ако аутор једног таквог остварења може да добије годишњу награду главног града те земље".

"Најблаже речено она је спорна, скандалозна. Ако неко направи играно-документарно остварење на тему Јасеновца и притом свесно минимизира број жртава и не само да га минимизира, него и мења карактер тог места од логора смрти у радни логор, не да не заслужује награду, него јавну и сваку другу осуду", рекао је Ристић.

Када је ријеч о раду мешовите православно-римокатоличке комисије о одговорности кардинала Алојзија Степинца током и након Другог свјетског рата, Ристић је увјерен да ће њен рад допринети објективнијем сагледавању контроверзне личности какав је Степинац био.

"У којој мери ће она утицати на коначну одлуку папе – то је тешко рећи. Моје мишљење је да овај папа неће канонизовати Степинца за свог понтификата, али то је претпоставка на основу његових поступака", закључио је Ристић.

Извор: Агенције/РТС