''Већи утицај САД-а на Балкану''

У ауторском тексту за лист ''Вашингтон Пост'', Мекејн је нагласио да је Вашингтон одсутан у овој регији која је близу тачке кључања.

- Овај мјесец провео сам путујући кроз седам земаља југоисточне Европе и том приликом сам се зауставио и у Сарајеву. Стао сам на стопе на Латинској ћуприји, на углу улице који је промијенио свијет, гдје је атентатор убио престолонасљедника Франца Фердинанда, што је био окидач за круг насиља и рата који је обиљежио прву половину 20. вијека и Југоисточну Европу поново у посљедњој деценији тог вијека.

Био је то снажан подсјетник на стару пословицу да се историја не понавља сама од себе, она се враћа.

Југоисток Европе на раскршћу историје

Југоисточна Европа, регија која сједи на раскршћу историје, поново се суочава са растућим изазовима, а САД треба обратити на то већу пажњу.

Економски раст широм већег дијела регије је недовољан да би млади људи видјели ту шансу да живе и испуне своје циљеве. Учмала предузећа у државном власништву, застарјели закони и широко распрострањена корупција често стоје на путу остваривања неискориштеног привредног потенцијала ове регије.

Избјегличка криза наметнула је тешке терете народима у овом дијелу Европе и повећала проблеме. Политичке тензије расту.

Македонија је усред политичке кризе. Албанске опозиционе странке бојкотују парламент од фебруара.

Будућност јединствене Босне и Херцеговине остаје неизвјесна. Недавне провокације су погоршале постојеће напетости између Косова и Србије и угрозиле напредак према нормализацији односа између двије земље.

Тужно насљеђе етничких и религијских сукоба, висок постотак незапослености и други фактори чине Југоисточну Европу посебно рањивом по питању терористичких пријетњи.

Посљедњих година, стотине бораца из ове регије отишле су се борити на страни тзв. Исламске државе у Ираку и Сирији. Само прошле године 19 осумњичених је ухапшено на Косову због планирања напада током фудбалског меча између Израела и Албаније.

И док се тзв. Исламска држава суочава са сигурним поразима у Мосулу и Раки, терористи већ напуштају та подручја и спремају се напасти циљеве на Западу, што потенцијално укључује и неке циљеве у Југоисточној Европи.

Најгоре од свега - малигни утицај Русије на регион

Од свега тога, можда и највише забрињава интензивирање руских напора да на свој малигни начин утиче на регију и спријечи земље југоисточне Европе да саме одаберу своју будућност.

Најдраматичнији примјер таквог понашања Русије је подршка покушају државног удара у Црној Гори прошлог октобра. Како би спријечили пут Црне Горе у НАТО, руски обавјештајци су испланирали збацити владу и убити премијера те земље на дан избора.

Вјерујем да, кад се до краја разумије напад на Црну Гору, то ће показати да Владимир Путин спрема учинити све што је потребно како би остварио своју амбицију обнављања Руског Царства.

Кад видимо ове све изазове, не треба чудити то што сам приликом посјете свакој од тих земаља чуо исти апел за поновно ангажовање САД-а и преузимање вођства у овој регији.

Те земље су спремне и желе се суочити са својим изазовима, али оне то не могу саме. Оне су као партнера изабрале САД. Шта ми можемо сад учинити?

Прије свега, САД се мора ту појавити. Као што ми је премијер једне од земаља југоисточне Европе рекао, нити у једној земљи свијета глас америчких лидера нема толику тежину и нити имају већу шансу да подстакну смислену акцију и напредак. Управо због тога је толико важан стални ангажман и чешће посјете високорангираних америчких званичника тој регији.

Друго, САД треба ојачати своју подршку тим земљама код њихове интеграције у евроатлантску заједницу кроз институције као што су НАТО и ЕУ.

Тај процес интеграције нуди наду за мир и просперитет за регију. То значи да САД треба одржати  подршку америчким програмима који јачају владавину права и борбу против корупције. То су кључни кораци на путу према евроатлантским интеграцијама.

Такође, требамо охрабрити ЕУ, упркос изазовима с којима се Европа бори, да држи отворена врата за земље југоисточне Европе које се надају да ће се придружити ЕУ.

На крају, САД мора стати уз сваку земљу југоисточне Европе да саме изаберу своју властиту будућност без уплитања било агресивне Русије која жели мијењати границе Европе путем насиља, било терориста који желе уништити нашу заједничку цивилизацију. Ширење и јачање безбједносне сарадње са нашим регионалним савезницима су кључни.

Након два свјетска рата САД се обавезао Европи да ће јој помоћи да буде цијела, слободна и мирна. То смо учинили зато што је генерација државника препознала да је америчко лидерство кључно за постизање мира и просперитета у Европи што је био и што и даље јесте национални безбједносни интерес Сједињених Држава.

Посљедњих седам деценија ми смо изабрали и жртвовали се како бисмо испунили наше обећање: широм Европе током Хладног рата, у Босни и на Косову током 1990-их, а данас у земљама на источним границама НАТО-а.

Морамо бити спремни поново одржати наше обећање и у Југоисточној Европи будући да су историјске лекције јасне: Занемарујемо ту регију на нашу властиту одговорност – написао је амерички сенатор Џон Мекејн у ауторском тексту за ''Вашингтон Пост''.

(Агенције)