Почаст убијеним у Добровољачкој

Положено је цвијеће и служен парастос за жртве уз присуство представника власти Републике Српске, Борачке организације Републике Српске и неколицине чланова породица жртава.

Богдана Томовић, мајка убијеног припадника ЈНА Здравка Томовића је рекла да су је дан прије обавијестили да не може отићи у Добровољачку на мјесто гдје јој је син убијен.

"Дошла сам у цркву јер је ово парастос за мога сина и његове погинуле другове. Ја не морам долазити овдје, имам своју цркву и дјететов гроб. Ја сам жељела да одем на мјесто гдје је мој син погинуо и да ту положим цвијеће. Ово је велика бол за мене, моје дијете није противзаконито било ту, био је у свом родном граду, у свом Сарајеву. Дјецо драга, Сарајево је и наш град", рекла је Томовићева у сузама.

Гордана Гвозденовић, чији је брат Обрад страдао у Добровољачкој, рекла је да су прошли 200 метара изнад улице гдје су војници ЈНА страдали, али да нису могли доћи јер им је речено да није безбједно. На новинарско питање ко их је обавијестио да није безбједно, казала је да то не може рећи.



Миленко Савановић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, казао је да су ове године одлучили да обиљежавање страдања припаданика ЈНА буде само у Миљевицима због некоректног односа власти у Сарајеву, која већ годинама не дозвољава да се постави спомен-обиљежје са именима страдалих на мјесту страдања у бившој Добровољачкој.

"Ми данас обиљежавамо значајан датум у историји страдња српског народа, а то је 25 година од страдања припадника ЈНА у бившој Доброваљачкој улици 2. и 3. маја 1992. године од стране муслиманских паравојних формација.

Дакле, једина легитимна и легална оружана сила која је бранила устав некадашње заједничке државе била је ЈНА. Можете замислити колика је та мржња када су у самом нападу од стране паравојних муслиманских формација страдали, осим Срба, и припадници других нација. На том мјесту су погинули су и муслимани и Хрвати и Албанци.

То говори о томе да је тај народ (муслимани) захваљујући тој држави постао конститутиван од 1945. године, али су за ту њихову конститутивност жртву дали Срби. А и поред тога, видјели сте раније колика је то нетрпељивост и мржња према припадницима српског народа", рекао је Савановић.



Миломир Савчић, предсједник БОРС-а, је рекао да овај догађај за Борачку организацију значи подсјећање на најтрагичнији злочин над српским народом у прошлом рату.

"Можете видјети како се то и данас, након 25 година, приказује у једном дијелу БиХ. Невјероватно је да се тако односи према људима који су имали један најузвишенији циљ, а то је одбрана устава и интегритета једне државе.

Увијек имамо двије или више истина, а данас, и поред жеље да обиљежимо овај датум на начин како то српски обичаји и традиција налажу, нисмо у могућност да то урадимо.

И ви као новинари свједоци сте да је свих минулих година то рађено на крајње увредљив начин и да нам није дозвољено обиљежавање, иако смо више пута тражиил да направимо спомен-обиљежје у бившој Добровољачкој на мјесту гдје су страдали припадници ЈНА", рекао је Савчић.

Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије БиХ, територијалне одбране и паравојних муслиманских фаланги којима су командовали освједочени пријератни криминалци сарајевског подземља.

За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено.



Злочин паравојних муслиманских наоружаних формација над припадницима ЈНА 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици, један је од првих и најкрвавијих злочина над Србима у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату чије ране и данас боле јер породице жртава никада нису добиле правну сатисфакцију, а федералне власти никада нису дозволиле постављање спомен-плоче невиним жртвама на мјесту злочина.

Српско Тужилаштво за ратне злочине је предмет "Добровољачка" преузело од Војног суда у Београду покренутог још 1992. године против 19 држављана БиХ осумњичених за напад на касарну у Сарајеву и колону ЈНА у Добровољачкој улици, 2. и 3. маја 1992. године.

Међу оптуженима за ове ратне злочине били су Ејуп Ганић, Харис Силајџић, Хасан Ефендић тада командант Територијалне одбране, Сефер Халиловић, Мустафа Хајрулаховић, Заим Бацковић, Јован Дивјак, Фикрет Муслимовић, Керим Лончаревић, Иво Комшић, Стјепан Кљујић.

Предмет "Добровољачка" уступљен је Хашком трибуналу који је 2003. године закључио да нема никаквог разлога за кривичну пријаву против Јована Дивјака.

По српској потјерници у Лондону у марту 2010. године ухапшен је Ејуп Ганић, али га је енглески судија пустио, сматрајући да је поступак "политички мотивисан".

БН телевизија