Антибиотике уносимо путем хране, а тога нисмо ни свјесни
Србија је у самом европском врху по потрошњи антибиотика у медицини и лечењу људи, што јесте велики проблем, али много већи – којег нисмо ни свесни – јесте уношење тог лека путем хране, јер се они могу наћи у месу, млеку, меду.
Магазин
Бивши начелник ветеринарске инспекције Мирослав Стојшић открива да највећи проблем представља употреба антибиотика у сточној храни, а они се стављају у храну да би стока боље напредовала и да се животиње не разбољевају.Некада су антибиотици, како подсећа ветеринар, могли да се користе само у лечењу животиња, након тога зна се период каренце када месо или млеко лечене животиње не смеју да се користе. Данас је ситуација потпуно другачија.
„Сада им буде лакше и сигурније да мале дозе антибиотика стављају у сточну храну и ти антибиотици се депонују у месу и бактерије постају отпорне на њих. Потрошачи који уносе такво месо, уносе и антибиотике“, појашњава Стојшић.
Нагласио је да нас то може довести у ситуацију да антибиотици не делују код баналних инфекција, те да данас имамо много примера да људи умиру од сепсе: „Дешава се да кравама које имају упалу вимена дају антибиотике, не поштује се каренца већ се млеко ставља у промет те код потрошача који су алергични на антибиотике може доћи до смрти“.
Систем контроле, наставља он, мора бити бољи, те се не може оставити све на савести фармера и великих произвођача меса и млека, који раде по систему ХАЦЦП (системски превентивни приступ безбедности хране). Такође, увоз јаја, пилетине, свињетине, говедине, како каже, мора бити строго контролисан и није довољно да је извозник из ЕУ и да има уведен систем ХАЦЦП.
Из Управе за ветерину кажу да су злоупотребе антибиотика могуће код узгајивача стоке, али и повртара који гаје поврће, као и да коришћење такве хране може довести до антимикробне резистенције на антибиотике код људи.
Додају да, спроводећи прописе из Закона о безбедности хране, Закона о ветеринарству и Закона о лековима и медицинским средствима, у континуитету прате промет и примену лекова код животиња.
„Тим активностима се превентивно делује и котролише систем безбедности хране која се ставља на тржиште“, наглашавају у Управи.
На недавно одржаној конференцији у Амстердаму, на којој су се окупили министри здравља и пољопривреде, указано је да сваке године у Европи око 25.000 људи умре због бактеријских инфекција, јер су бактерије постале отпорне на антибиотике.
Са конференције је поручено да је неопходан јединствен став у решавању проблема који повезује здравље људи, животиња и животне средине.
Министарство здравља Србије је пре две године покренуло кампању за рационалну употребу антибиотика и најавило израду Стратегије и акционих планова о антимикробној резистенцији (АМР).
Већ сада, како каже чланица Посебне радне групе за рационалну употребу антибиотика професорка Весела Радоњић, постоји опасност да се развије отпорност бактерија и на лекове последње линије, који се чувају као резерва за тешке инфекције.
„Постоји опасност да ту последњу линију за лечење озбиљних инфекција можемо да угрозимо. То је алармантно упозорење на које упозорава светска јавност“, закључила је Радоњићева.
РТС
фото:интернет
„Сада им буде лакше и сигурније да мале дозе антибиотика стављају у сточну храну и ти антибиотици се депонују у месу и бактерије постају отпорне на њих. Потрошачи који уносе такво месо, уносе и антибиотике“, појашњава Стојшић.
Нагласио је да нас то може довести у ситуацију да антибиотици не делују код баналних инфекција, те да данас имамо много примера да људи умиру од сепсе: „Дешава се да кравама које имају упалу вимена дају антибиотике, не поштује се каренца већ се млеко ставља у промет те код потрошача који су алергични на антибиотике може доћи до смрти“.
Систем контроле, наставља он, мора бити бољи, те се не може оставити све на савести фармера и великих произвођача меса и млека, који раде по систему ХАЦЦП (системски превентивни приступ безбедности хране). Такође, увоз јаја, пилетине, свињетине, говедине, како каже, мора бити строго контролисан и није довољно да је извозник из ЕУ и да има уведен систем ХАЦЦП.
Из Управе за ветерину кажу да су злоупотребе антибиотика могуће код узгајивача стоке, али и повртара који гаје поврће, као и да коришћење такве хране може довести до антимикробне резистенције на антибиотике код људи.
Додају да, спроводећи прописе из Закона о безбедности хране, Закона о ветеринарству и Закона о лековима и медицинским средствима, у континуитету прате промет и примену лекова код животиња.
„Тим активностима се превентивно делује и котролише систем безбедности хране која се ставља на тржиште“, наглашавају у Управи.
На недавно одржаној конференцији у Амстердаму, на којој су се окупили министри здравља и пољопривреде, указано је да сваке године у Европи око 25.000 људи умре због бактеријских инфекција, јер су бактерије постале отпорне на антибиотике.
Са конференције је поручено да је неопходан јединствен став у решавању проблема који повезује здравље људи, животиња и животне средине.
Министарство здравља Србије је пре две године покренуло кампању за рационалну употребу антибиотика и најавило израду Стратегије и акционих планова о антимикробној резистенцији (АМР).
Већ сада, како каже чланица Посебне радне групе за рационалну употребу антибиотика професорка Весела Радоњић, постоји опасност да се развије отпорност бактерија и на лекове последње линије, који се чувају као резерва за тешке инфекције.
„Постоји опасност да ту последњу линију за лечење озбиљних инфекција можемо да угрозимо. То је алармантно упозорење на које упозорава светска јавност“, закључила је Радоњићева.
РТС
фото:интернет
Повезане вијести
Коментари (0)
Будите први који ће оставити коментар на ову вијест.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.