Зотов планира узети 600 милиона КМ?

Ово питање дубоко је подијелило јавност у Републици Српској. Милорад Додик и његов СНСД отворено подржавају продају оптужујући Арцелор Миттал за монополистички положај. С друге стране, СНСД-ов савезник у власти, странка ДНС (Демократски народни савез), која има јаку гласачку базу у Приједору, противи се овој продаји. Опозиционе партије се такође жестоко противе наведеном приједлогу Владе Републике Српске.

Кључна тачка спорења је неискуство Исраели Инвестмент Гроуп Балкан у рударству, као и сумњива власничка структура ове фирме.

Према писању медија, сувласници фирме Исраели Инвестмент Гроуп Балкан (ИИГБ) са сједиштем у Бањалуци су кћерка Ариа Ливнеа, пријатеља и савјетника предсједника Републике Српске Милорада Додика и лакташки бизнисмен Бошко Шушњар.

Тајни план Израелаца

Оно што међутим до сада није откривено тиче се тајног плана ИИГБ-а да кроз ревизију пословања предузећа Арцелор Миттал Приједор д.о.о, у којој су сувласници Арцелор Миттал Холдинг из Швајцарске са 51 одсто, те Рудници жељезне руде Љубија Приједор са 49 посто, индијску корпорацију присиле да плати чак 700 милиона КМ. Основа за овај потез би биле наводне оптужбе о трансферним цијенама на основу којих је избјегнуто приказивање прихода.

Фактор је ексклузивно дошао у посјед понуде Исраели Инвестмент Гроуп Балкан из јула 2016. адресиране на Петра Ђокића, министра индустрије, енергетике и рударства у Влади Републике Српске. Ова понуда писана на лошем енглеском, чије одредбе су ушле и у понуду коју је Влада Републике Српске недавно прихватила и упутила НС Републике Српске на усвајање, садрже низ пажљиво објашњених ставки о намјери да се изврши ревизија пословања Арцелор Миттала у Приједору те се износе оптужбе како је индијска корпорација један од највећих утајивача пореза у БиХ.



"Поштовани господине Ђокићу, прије свега желимо Вама и јавности у Републици Српској рећи да намјера наше понуде о преузимању РЖР Љубија није сама куповина, већ и рјешавање негативних појава попут трансферних цијена, неплаћања дивиденди и слично. То су појаве које су у овом сектору у Републици Српској биле редовна појава посљедњих пар година", стоји на почетку понуде ИИГБ-а коју потписује директор Евгенy Зотов, а коју можете погледати у фотогалерији.

Најављена и акција Пореске управе Републике Српске

Након што преузму државни капитал, Зотов пише да ће ИИГБ моментално покренути комплетну ревизију пословања Арцелор Миттала Приједор д.о.о. за период од 2004. до 2015. године. За ту сврху су већ, како стоји у понуди, добили понуду од реномиране америчке консултантске куће МцКинсеy.

Након што се заврши овај корак, истичу да ће тада на сцену ступити Пореска управа која ће извршити додатну контролу Арцелор Митталовог пословања.

"Процјењујемо да ће се провјерама установити да је у периоду од 2004. до 2015. Арцелор Миттал Приједор д.о.о. прикрио приход од око 400 милиона америчких долара, односно 700 милиона КМ. То значи да ће се буџету Републике Српске морати уплатити 70 милиона КМ на име пореза на приходе (мисли се на порез на добит, оп. а.), те да ће се 630 милиона КМ вратити заједничком предузећу Арцелор Миттал Приједор д.о.о.

Из заједничког предузећа ће након тога 49 одсто пристиглог новца односно 315 милиона КМ, бити уплаћено на рачун РЖР Љубија као сувласнику. Од те цифре, 65 одсто односно 205 милиона КМ ће бити уплаћено Влади Републике Српске, а 110 милиона КМ малим дионичарима РЖР Љубије", пише у “пакленом“ плану израелског инвеститора.

Зотов у обећањима Влади Републике Српске изричито наводи да ће поред новца за државни капитал, Република Српска дефинитивно добити и 275 милиона КМ од новца који ће Арцелор Миттал морати уплатити у буџет када се открије прикривање 700 милиона КМ прихода.

Нетачни подаци Зотова

План Зотова за инкриминацију руководства фирме Арцелор Миттал Приједор д.о.о. неизводив је из низа разлога. Као прво, подаци којима Зотов располаже су спорни, и то ако не узмемо у обзир стално мијешање термина приход и добит, односно непостојећег пореза на приходе и пореза на добит.

Према подацима до којих је дошао Фактор, Арцелор Миттал је извршио подјелу профита за период од 2007. до 2013. у износу од 14,24 милиона КМ и уплатио на рачун РЖР Љубија 49 одсто наведеног износа. Питање даље подјеле према акционарима је у надлежности РЖР-а.



Кумулирана, а нераспоређена добит, за период од 2004. износи 69,35 милиона КМ. Истовремено инвестиције у отварање површинског копа Бувач и улагање у одржавање производње и модернизације од 2004. износила су 97,6 милиона КМ што значи да је добит преусмјеравана на инвестирање.

Инвестиције су биле предмет и садржај годишњих планова који је управни одбор Арцелор Миттала Приједор доносио сваке године уз сагласност оснивача у које спада и РЖР Љубија чијег представника у заједничком предузећу мора одобрити и представник државног капитала.



Уз то, од 2004. до данас Арцелор Миттал Приједор функционише без сталне дозволе за рад јер нема концесиони уговор, а истовремено плаћа уредно концесију у износу од 3,6 одсто на продају руде и по том основу је од 2004. уплаћено око 35 милиона КМ. Фирма је прихватила све приједлоге концесионог уговора, али предмет и даље стоји у Ђокићевом министарству индустрије, рударства и енергетике.

Посљедице на ФБиХ

Иако је проблематика продаје РЖР Љубија неинтересантна јавности у ФБиХ, све су прилике да то не би требао бити случај. Наиме, зеничка жељезара којом управља Арцелор Миттал руду добија из површинског копа Бувач у Омарској којим управља Арцелор Миттал Приједор д.о.о.

Руда из овог копа има низак ниво жељеза (Фе) од 52 одсто услијед чега Арцелор Миттал својом опремом обогаћује руду да би могла бити употребљива у зеничком погону.

Годишње се произведе између 1,7 до 2,1 милиона тона жељезне руде коју у Зеницу превозе између осталог и вагони Жељезнице ФБиХ. Процјене су да уговор са Арцелор Митталом Жељезницама ФБиХ доноси око 40 одсто промета, а у погонима у Зеници индијска фирма запошљава 2.400 радника те сарађује са неколико стотина локалних добављача.

Митталов погон у Приједору запошљава око 850 радника. Фирма Арцелор Миттал д.о.о. Зеница је само током 2015. остварила извоз од 408 милиона КМ.

Проблеми у Приједору би прекинули ланац снабдијевања жељезном рудом, а што би се директно одразило на стабилност пословања зеничке жељезаре која је већ сада у проблемима због ниских цијена челика на свјетским берзама усљед “поплаве“ кинеског челика.



Такође, зеничка жељезара је у преговорима са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) за кредит од 60 милиона евра с циљем куповине нове високе пећи.

У пословном плану који се мора доставити ЕБРД-у једна од важних тачака је и тачка о континуитету снабдијевања рудом који је угрожен евентуалним уласком израелских инвеститора и њиховим плановима за ревизијом пословања Арцелор Миттала Приједор.

Отворено низ питања

Још један од планова Исраели Инвестмент Гроуп Балкан је да изврши ревитализацију старих копова у Љубији и Томашици. Оно што су инвеститори “сметнули“ с ума је чињеница да је квалитет жељезне руде, односно концентрација жељеза у овим коповима нижа од 30 одсто чиме постаје неисплатива њихова експлоатација и продаја. Израелци не посједују властиту опрему за обогаћивање руде.

Јасно је да је основни циљ израелских инвеститора које подржава Додик и СНСД ревизија пословања Арцелор МИттала Приједор иза којег су стали и радници несигурни у намјере ИИГБ-а, а не санација и покретање производње у неактивним коповима.

Стога се отвара низ логичних питања о искрености намјера ИИГБ-а. Као прво, гдје ће управа ове фирме зарадити новац који улаже и који ће запослити нових 320 радника? Да ли ће ти радници радити на ревизији пословања Арцелор Миттала?

Друго питање је ко изузев непознатог Евгенyа Зотова чини менаџмент инвеститора?

Које су референце у рударству и експлоатацији жељезне руде? Како мисле продавати руду жељезари у Смедереву када квалитет руде није задовољавајућа?

Под претпоставком да ИИГБ изврши санацију и покрене производњу руде из копова у Љубији и Томашици, да ли ће и гдје вршити процес обогаћивања руде?

Оваква питања, али и низ других, нису нашла одговор у понуди коју је израелска фирма доставила Додику иако је јасно да се ради о продаји предузећа које је од стратешке важности не само за Републику Српску и Приједор, већ и за ФБиХ а тиме и читаву БиХ.

На крају, Арцелор Миттал је глобална корпорација и "битка" са локалним моћницима јој није страна.

За очекивати је да уколико Република Српска прекрши одредбе уговора, индијска фирма ће покренути међународни спор против Владе Републике Српске, а што може изазвати несагледиве посљедице по раднике рудника у Приједору, њихове пословне партнере, жељезару у Зеници, али и привреду читаве БиХ.

Да ли ће Додик због својих планова жртвовати све наведено, ускоро ћемо сазнати када се о продаји треба изјаснити и Народна скупштина Републике Српске.

ПОНУДА Исраели Инвестмент Гроуп Балкан из јула 2016.









Извор: Фактор.ба