Прикупити доказе и тужити НАТО

Они траже и формирање лабораторије која ће моћи да испита све супстанце како се материјал не би слао у иностранство. 

Доказивање посљедица је, тврде стручњаци окупљени око ове иницијативе, први конкретан корак ка подизању тужбе против НАТО-а или држава чланица појединачно. 

Захтјев су потписали члан Одбора Српске академије наука и уметности (САНУ) "Човјек и животна средина" и предсједник Секције за нејонизујућа зрачења, њихово дјеловање и примјену Друштва физикохемичара Србије Драган Веселиновић и члан истог одбора САНУ, научни савјетник Зорка Вукмировић. 

Иницијативу је за сада подржало стотињак стручњака различитих профила - хемичара, биолога, физикохемичара, физикобиолога, радиолога, љекара, војних лица, који су били активни послије 1999. године у прикупљању материјала или чишћењу терена од осиромашеног уранијума. 

"Сви заједно смо у стању да прецизно и математички докажемо све последице НАТО бомбардовања", рекла је за овај лист један од водећих неурохирурга у Србији и начелник Одјељења неурохирургије у Клиничком центру Србије Даница Грујичић, која већ мјесецима ради на иницијативи да се докажу посљедице НАТО бомбардовања. 

Грујичићева је истакла да је ово први озбиљан корак од 1999. године и изразила наду да ће држава имати слуха за иницијативу. 

Стручњаци од државе траже да обезбиједи новац за рад независног координационог тијела и покретне националне лабораторије. 

Циљ је, како је истакла Грујичићева, да се испитају, не само посљедице и утицај осиромашеног уранијума, већ комплетног загађивања воде, земље и ваздуха насталог због бомбардовања хемијских, нафтних и енергетских постројења. 

То би били први званични подаци о посљедицама НАТО бомбардовања током којег је на Србију и Црну Гору изручено 10 до 15 тона осиромашеног уранијума, подсјећају "Вечерње новости". 

Међу отровним супстанцама које су загадиле природу најгоре су полихлоробифенили којих има у трафостаницама и који су високо канцерогени и одговорни за појаву имунолошких болести. 

Бомбардовање фабрика у којима су употребљавани тешки метали изазвало је, између осталог, и ширење кармијума и метилизоване живе - најотровнијег облика живе, а тиме је највише затрован Дунав. 

Статистика је показала да су 18 година послије бомбардовања малигне болести у Србији готово три пута учесталије него у свијету.

Извор: Агенције