Влада избјегава да одговори на питања

Нема горег послодавца од Србина..! Та оцјена је настала у Београду почетком 20. вијека и између два рата. Управо у времену кад је Београд доживљавао велики препород, првредни, друштвени, социјални и сваки други просперитет. Како ли је сада тек овдје када од просперитета нема ни П, већ супротно томе, а Срби послодавци, предсједници, министри, начелници, директори, шефови, палири и пословође..??!!

Злостављање на радном мјесту се мора кривицно гонити. Медјутим, ни инспектори, ни тузиоци, ни судије, не зеле то да раде. Сматрају да је то злостављање теско доказати. Могуце је злостављање од стране надредјеног али и злостављање од стране појединца који око себе формира групу. Предузеца треба цистити од таквих. И корупција је такодје злостављање оног коме су одузета радна права за рацун оних који су се увезали и на тај нацин остварују добре зараде а они који би требали бити на тим радним мјестима све то губе. Та врста злостављања је масовно присутна у јавним предузецима. У том слуцају нису само одредјени радници остецени него увијек и предузеце. Директори морају одговарати за остецивање дрзавних предузеца.