Криза у Македонији вјештачки конфликт

Неприродна је теза стварати непријатељство између Македонаца и Албанаца или измедју Срба и Албанаца кад се узме у обзир основно грађанско право, наводи у емисији “Глобално” уредник Листа “Српска економија” Митко Арнаудов.

“То је уочљиво на случају 'Скопље'. Сви говоре да је Скопље подијељен град, да се тачно зна у којем дијелу живе Албанци, а у којем Македонци. То није тачно. И једни и други су изузетни трговци који добро сарађују. Креира се вјештачки конфликт на високом политичком нивоу”, истиче Арнаудов.

Догађаје у Македонији треба посматрати искључиво кроз призму сукоба великих сила – Русије и Турске, истиче стручњак за безбједност Дарко Трифуновић.

“У овом тренутку имате двије свезане заставе – руска и турска застава. Турска која је правила 'Велику Албанију' и Русија која је правила 'Велику Бугарску'. Ко год да је покушавао да овај регион вуче ка западу и Европи (мислим на европске вриједности и владавину права), а одузимао моћ овим центрима моћи имао је проблем ове или оне врсте”, закључује Трифуновић.

Криза у Македонији почела је сукобом политичара у албанској заједници, подсјетила је новинарка Ружа Ћирковић.

“Међутим, постоје албанске политичке партије и лидери који су радикално расположени. Међународна заједница је подржала радикалну струју. Платформа албанске заједнице је резултат уступака тој радикалној струји. То је политика која се залаже за подјелу Македоније, а не да она цијела буде албанска”, истиче Ћирковићева.

Послије буре у политичким редовим македноске владе, нова ће бити формирана, али на стакленим ногама, закључено је у емисији Глобално БН телевизије



БН телевизија