Здравице - тема за дипломски
Није баш ријеткост да дјевојка наздравља на свечаностима, али је занимљивост да студент права пише дипломски рад на тему –здравица.
Република Српска
Драгана Стојановић из Вишеграда одлучила се да дипломира, и то је успјела чистом десетком, на ову тему.
"Од малих ногу сам живјела са здравицама, слушала мог оца док их учи и говори, он је једне године био и побједник здравичара на Сабору трубача у Гучи, и кад се бирао семинарски, а касније дипломски рад, синула ми је идеја да пишем о здравицама", прича Стојановићева за БН телевизију.
Писање рада није ишло глатко јер је ријетка литература из ове области, али упорним истраживањем ова дјевојка је успјела да напише дипломски и добије све похвале свог ментора и професора.
"Здравице су бесједе које се држе уз чашу вина или неког другог пића за вријеме свечаних ручкова или вечера на славама, свадбама, крштењима, породничним скуповима и сличним пригодама када се окупља већи број гостију", објашњава Стојановићева.
Дефиниција за здравичара је да је то онај који држи здравицу бираним ријечима кад пожели срећу, дуг живот и благостање домаћину, слављенику и оним у чију част се весеље одржава.
"Здравица или напијалица, како се још каже, може бити божићна, свадбарска, славска, говори се и у другим приликама, може имати и шаљив карактер, али се изговарати на даћама и сахранама", додаје Стојановићева, тренутно дипломирани правник без посла.

Здравица је врло значајна и у дипломатском свијету и тада је гест уважавања и почасти личности или организацији прије и током обједа. Шампањац је најпопуларније пиће уз здравице, али се може служити и свако друго вино.
"Приликом наздрављања у току ручка или вечере домаћин прво поздравља свог госта здравицома затим јој даје политички карактер, на крају опет поздрав госту и његовој супрузии , ако је присутна“, каже Стојановићева за БН телевизију објашњавајући да је историја наздрављања веома дуга.
Она каже да је истражила да се здравица држала и на Атилином двору, у Великој Британији се наздравља са уз ријеч "тоаст" уз умакање пачета препеченог хљеба у вино или пиво, а у Русији је незамислива без боце вотке.
"Шведска традицију здравица вуче из времена Викинга када се здравило из пуне лобање пићем својих противника, а Нијемци имају различите здравице и за вино и пиво, док у Кини домаћин чини прву здравицу говорећи 'генбеи' што значи 'од дна према горе', истиче Стојановићева.
Као и њен отац један од најпознатијих српских здравичара Драгољуб Стојановић, Драгана зна доста здравица напамет.
"Дижем ову здравицу, у име Светог духа, за Свете Тројице и Богородице, да спаси овај народ од тешких мука и туђе столице..." одрецитовала је Драгана један дио често говорене здравице у разним свечарским приликама.
БН телевизија (Р.Т.)
"Од малих ногу сам живјела са здравицама, слушала мог оца док их учи и говори, он је једне године био и побједник здравичара на Сабору трубача у Гучи, и кад се бирао семинарски, а касније дипломски рад, синула ми је идеја да пишем о здравицама", прича Стојановићева за БН телевизију.
Писање рада није ишло глатко јер је ријетка литература из ове области, али упорним истраживањем ова дјевојка је успјела да напише дипломски и добије све похвале свог ментора и професора.
"Здравице су бесједе које се држе уз чашу вина или неког другог пића за вријеме свечаних ручкова или вечера на славама, свадбама, крштењима, породничним скуповима и сличним пригодама када се окупља већи број гостију", објашњава Стојановићева.
Дефиниција за здравичара је да је то онај који држи здравицу бираним ријечима кад пожели срећу, дуг живот и благостање домаћину, слављенику и оним у чију част се весеље одржава.
"Здравица или напијалица, како се још каже, може бити божићна, свадбарска, славска, говори се и у другим приликама, може имати и шаљив карактер, али се изговарати на даћама и сахранама", додаје Стојановићева, тренутно дипломирани правник без посла.

Здравица је врло значајна и у дипломатском свијету и тада је гест уважавања и почасти личности или организацији прије и током обједа. Шампањац је најпопуларније пиће уз здравице, али се може служити и свако друго вино.
"Приликом наздрављања у току ручка или вечере домаћин прво поздравља свог госта здравицома затим јој даје политички карактер, на крају опет поздрав госту и његовој супрузии , ако је присутна“, каже Стојановићева за БН телевизију објашњавајући да је историја наздрављања веома дуга.
Она каже да је истражила да се здравица држала и на Атилином двору, у Великој Британији се наздравља са уз ријеч "тоаст" уз умакање пачета препеченог хљеба у вино или пиво, а у Русији је незамислива без боце вотке.
"Шведска традицију здравица вуче из времена Викинга када се здравило из пуне лобање пићем својих противника, а Нијемци имају различите здравице и за вино и пиво, док у Кини домаћин чини прву здравицу говорећи 'генбеи' што значи 'од дна према горе', истиче Стојановићева.
Као и њен отац један од најпознатијих српских здравичара Драгољуб Стојановић, Драгана зна доста здравица напамет.
"Дижем ову здравицу, у име Светог духа, за Свете Тројице и Богородице, да спаси овај народ од тешких мука и туђе столице..." одрецитовала је Драгана један дио често говорене здравице у разним свечарским приликама.
БН телевизија (Р.Т.)
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (8)
Хен
На Правном факултету је имала предмет Дипломатски протокол и из тог предмета је писала дипломски на тему здравице као дио дипломатског протокола. За неупуцене...
Кнежево
Не судите да не будете осуђени,извади брвно из ока својега па онда брини о труну у братовом оку и шта се бринете ви шта ће и како ће ова млада и паметна Српкиња, вама се сигурно неће обраћати за помоћ.Онај ко се узда у Бога живога сигурно је изабрао прави пут.
Петар
Ста све има код нас да цист разум немозе никако да свати.Ста мисли радити ова дјевојка после сколе?????
Пропаст
Ако је ово истина онда нам стварно нема спаса и није цудо сто је правсудје и комплетно друство у оваквој дубиози. Студенти права дипломирају на тему здравица. Па какве то везе има са правом. Збогом памети
Српска посла
Здравице могу бити тема на филолоском факултету али не контам какве везе оне имају с правом.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.