Убице недужних 25 година без казне

На Никољдан, 19. децембра 1992. године, муслиманска војска из Горажда је у освит дана истовремено упала у десетак јошаничких села свирепо убивши 56 српских цивила, међу којима је било троје деце, те велики број жена, дјевојака и стараца.

Борац Војске Републике Српске Милорад Чанчар, који је био међу првима који су стигли у јошаничко село Хоџиће након извршеног масакра, каже да су затекли побијене све мештане.

"Најпотреснија слика која ми је остала у сећању је када смо на месту где смо нашли 20 убијених видели мртвог оца који у загрљају држи свог сина од седам година, не би ли му у последњем моменту дао шансу да преживи. Били су то Драган Вишњић и мали Дражен, а два метра од њих на путу је била и десетогодишња Драгана, Драженова сестра ", рекао је Чанчар.

Он каже да су мајку Олгу Вишњић нашли неколико километара према Горажду, у шуми, где су је муслимански војници убили заједно са двогодишњом Данком Тановић, која је тада дошла у госте на славу.



Потпредседник Председништва Борачке организације Републике Српске Милош Лазовић истакао је да је немогуће да ни 25 година након злочина, и поред бројних сведочења и доказа, оптужнице нису подигнуте.

Сведок злочина Душанка Лаловић подсећа да су изјаве давали прво Тужилаштву у Требињу, које никада није подигло оптужницу, а затим и Тужилаштву БиХ, које је преузело предмет.

"Све је још на мртвој тачки - правде нема. Ми смо повређени, тужни, љути на Тужилаштво БиХ. Немам речи", каже Лаловићева, која је пуком срећом успела да измакне од ножа.

Мештанин Маријан Кулић каже да се Јошаничани не љуте на Бошњаке, као народ, већ на злочинце који су побили њихове најмилије, али и на правосуђе.

(Агенције)