Хрвати купују ТЕ Станари!?

Иако чак и најупорнији заговорници пројекта Пломин Ц све мање вјерују како ће тај објект икад бити изграђен, Хрватска електропривреда ипак би ускоро могла у свом портфељу имати нову електрану на угљен. Како ексклузивно сазнаје Јутарњи лист, већ неколико мјесеци Хрватска Електропривреда води озбиљне разговоре о могућем преузимању термоелектране Станари у Републици Српској. Ради се о 500-тињак милиона долара вриједној електрани снаге 300 мегавата с припадајућим рудником, која је прошле године почела с радом, а у власништву је компаније ЕФТ - српског велетрговца електричном енергијом Вука Хамовића.

Информације о разговорима нису жељели коментирати ни у ХЕП-у нити у ЕФТ-у, но према информацијама које су Јутарњем потврђене од два незванична, али међусобно независна извора, већ је одржано више састанака на тему могуће аквизиције између представника двију фирми, а делегација хрватске Електропривреде тим поводом је недавно боравило у Београду, а посјетили су и саму електрану. Ове информације сигурно ће побудити велики интерес јавности и пословне заједнице, не само зато што се ради о потенцијално најважнијој трансакцији у електроенергетском сектору југоисточне Еуропе ове године, него и зато што се ради о послу који уз себе веже многе дилеме, од еколошких, преко пословних, до чак и геополитичких.

Термоелектрана Станари прва је приватна инвестиција у неки велики конвенционални производни електроенергетски објект на подручју земаља бивше Југославије. Прича је почела 2004. године кад је ЕФТ побиједио на међународном јавном тендеру који је Влада Републике Српске расписала за одабир стратешког партнера у руднику Станари. Ради се о руднику смеђег угљена - лигнита - с процијењеним геолошким резервама од 88 милијуна тона. Како потражња за смеђим угљеном у регији пада, ЕФТ је одлучио на локацији градити термоелектрану. Иницијални пројект био је да се гради термоелектрана снаге 400 мегавата која би производила око 3 тераватсата енергије годишње. Технолошко рјешење требао је испоручити француски Алстом, а финансијер пројекта била је Европска банка за обнову и развој. Ипак, како су ти преговори пропали, ЕФТ се окренуо истоку и у Кини договорио финансирање с тамошњом развојном банком (Цхина Девелопмент Банк), а за испоручиоце технологије прихватио тамошњи Донгфанг Елецтриц Цорпоратион. Како су Кинези нудили нешто старију генерацију технологија од Алстома, измијењен је и пројект, па је инсталирана снага електране редукована за четвртину, планирана производња смањена на два тераватсата годишње, а бруто ефикасност са 43 на 38,5 посто.


Та промјена пројекта изазвала је велико незадовољство локалних еколошких удружења, које су подигле и неколико тужби тврдећи да ће електрана - због кориштења застарјеле технологије - за два до три пута премашити ниво дозвољених штетних емисија које су допуштене на основу правила Европске уније, којих се и БиХ на основу чланства у Енергетској заједници мора придржавати од 1. јануара 2018. Термоелектрана у Станарима постигла је чак и знатно већи степен бруто ефикасности од планираног (40,2 посто), а забиљежене штетне емисије (СО2, НОx, чврсте честице) испод су европских лимита.

Лист се бави да ли та може бити исплативо за Хрватску Електропривреду и због чега се владник термоелектране у Станарима одлучио на продају.



Наводе да је већи проблем електране, барем што се њезина актуалног власника тиче, економски. Наиме, стање на регионалном, па и европском тржишту електричне енергије радикално се промијенило од 2008. кад је цијели пројект конципиран. Велики уплив претходно субвенционисане “зелене енергије” у састав радикално је смањио цијене енергије на велепродајним тржиштима, што је у проблем гурнуло све операторе конвенционалних термоелектрана, нарочито оних нових које оптерећују високи амортизацијски трошкови. Иако разлози због којих ЕФТ разматра продају електране у Станарима нису познати, претпоставља се да је фирма - која се доминантно бави само трговином енергијом - у актуалним околностима ниских цијена мучила с отплаћивањем кредита. 

Чак и након примјене врло комплексних анализа и прорачуна, на то питање је тешко дати јасан одговор, но евидентно је да је та рачуница за вертикално интегрисану енергетску компанију какав је ХЕП (бави се и производњом и велетрговином и малопродајом) знатно друкчија него што је за фирму попут ЕФТ-а. Током посљедњих година ХЕП послује изузетно профитабилно, на хрватском тржишту држи доминантну позицију, а све се амбициозније шири и у сусједним земљама. 

Према писању листа, тај посао, наиме, ХЕП-у носи цијели низ потенцијалних користи, али и врло озбиљних ризика, наводећи да би куповина производног објекта у БиХ била значајан регионални искорак за ХЕП, који компанија већ дуго - барем декларативно - тражи.

Та позиција Републици Српској, како лист наводи, могла би бити и полазна тачка за јачи ангажман на српском тржишту, али, с друге стране, како лист пише, инвестиција у нестабилној држави као што је БиХ, и Република Српска чији предсједник Милорад Додик све чешће изражава амбиције за сецесију од остатка земље, представља озбиљан ризик. Теоретски, уз подршку политике та инвестиција могла би бити искориштена и за рјешавање, наводи лист, низа отворених питања која ХЕП има с Републиком Српском - као што је рјешавање међусобних потраживања за неиспоручену струју из ТЕ Гацко и ХЕ Дубровник, те договор око реализације ХЕ Дубровник 2 - што је један од приоритетних пројеката које ХЕП у својим плановима тренутно уопште има. Ипак, с друге стране, улагањем у ТЕ Станари ХЕП би био у ризику да трпи посљедице лоших политичких односа Бање Луке и Загреба.

Констатује се да би преузимањем ТЕ Станари ХЕП формално ушао и у дјелатност којом се никад није бавио, а то је рударство. Термоелектране које се угљеном снабдијевају из властитих извора у начелу су отпорне на тржишне шокове везане за цијену тог енергента на свјетским тржиштима, али и евентуалне логистичке проблеме у снабдијевању.

Лист закључује да је цијели процес преговора око преузимања ТЕ Станари одмакао, но очито је да ће се ти преговори тоеком сљедећих мјесеци интензивирати - вјеројатно и на политичкон нивоу. Реализација пројеката не може се очекивати прије краја године, навео је Вечерњи лист.

(БН)