Сваки становник у РС дужан 2.350 КМ

У најновијем извјештају о стању у банкарском сектору РС, који је објавила Агенција за банкарство РС, наведено је да је на нивоу банкарског система Српске укупна задуженост становништва на крају 2016. износила 2,750 милијарди марака.

- Кредити банкарског сектора тежили су 2,517 милијарди КМ, односно 2.151 КМ по становнику што је 28 марака више него на крају 2015. године када је просјечна задуженост износила 2.123 КМ по становнику - подаци су Агенције за банкарство.

Иста ситуација је и у микрокредитним организацијама јер је и у овом сектору примјетан раст задужености, а на крају прошле године кредити пласирани у овом сектору тежили су 230,30 милиона КМ што је 197 КМ по становнику РС. То је за 14 марака више у односу на крај 2015. године када су становници РС били задужени у овом сектору у просјеку по 183 марке.

Једино сектор финансијског лизинга биљежи пад задужености, а његова укупна потраживања од становника РС на крају прошле године тежила су 2,5 милиона КМ.

- Сваки становник РС је на крају прошле године био дужан двије марке лизинг кућама, што је за марку мање него крајем 2015. године - подаци су Агенције за банкарство.

Економски аналитичар Зоран Павловић истиче да је тренд повећања задужености становника у РС присутан у посљедњих десет година, те да су у структури задужености најприсутнији потрошачки кредити.

- Тај тренд биће настављен и у идућем периоду јер у Српској нема привредног замаха и покретања инвестиција. То се неће ни десити док се не створи добро пословно окружење - нагласио је Павловић.

Предсједник Савеза синдиката РС Ранка Мишић истиче да већина радника из реалног сектора РС са својом платом не може преживјети ни 15 дана, због чега посеже за кредитима.

- Грађани се задужују чак и за куповину прехрамбених артикала, одјеће и књига. То је потез оних који раде, а они који нису запослени су у још горој ситуацији и преживљавају вјероватно уз помоћ родбине - казала је Мишићева.

Зоран Павловић рекао је да привреда у РС показује пад задужености, а да је главни разлог за то немогућност пласмана робе.

- Највјероватније ће овај тренд остати и у идућем периоду - казао је Павловић.

 (Агенције)