Бака вози ''југа'' у деведесетој

Зоркине комшије из Ламинаца и околине зову је лијевчанским Шумахером зато што воли брзу вожњу и то показује, без оклевања и страха, на сеоским, али и градским цестама.

Недавно су у Полицијској станици у Градишки, после прегледа и препоруке у Дому здравља, продужили Зоркину возачку дозволу на још три године. Она овај документ са поносом показује и опширно прича о свомо возачком искуству.

''Возачки испит положила сам пре више од педесет година у Сарајеву, где сам живела. Радила сам у то време у Аутосаобраћајном школском центру. Научила сам тестове и увежбала вожњу а на испиту комисија ми је могла само да честита, иначе све сам знала'',  хвали се Зорка својом возачком вештином, али и податком да никада није имала саобраћајних незгода нити је плаћала казне због преступа на путу.



''Прешла сам небројено, на хиљаде километара по целој БиХ и другим државама. Возила сам многе типове аутомобила, од “фиће” па даље'', вели Зорка набрајајући села и градове које је походила својим превозним четвороточкашима.

''Сада имам “југа”, ћерка Радмила која живи у Бањалуци обећала ми је уступити свој “хундаи”. И сада свуда путујем, а она упорно понавља, јој, немој мама ти возити, само ме секираш. Не вреди, јер ја без аутомобила не могу функционисати'', уверава крепка и витална старица за коју је, без увида у лична документа, тешко се може поверовати да је рођена 1927. године.

Увек је насмејана, духовита и шаљива, у друштву младих. Такав је њен карактер, вели комшија Вујадин Мацура из Ламинаца који са сином Ратком брине о Зоркином аутомобилу.



''Ми смо њен механичарски тим јер када се нешто поквари, она нас позове и ми смо одмах на лицу места. Не воли она да нешто не штима и да возило није у потпуности исправно. Ту све мора бити у складу са саобраћајним нормама'', прича Вујадин. На лекарском прегледу који је претходио продужетку дозволе за вожњу, вели Вујадин, Зорка је била веома одлучна и принципијелна.

''Ма све сам видела и знала што су ме питали. Физичка кондиција за десетку. На табли сам видела све редове бројева и слова изузев последњег, где је било нешто кракато, као мала жаба. Зато сам поверовала да нећу задовољити, али ми је докторица казала да млађи не виде и по три реда. Рекла је, Зорка, сада ћу прописати наочале са диоптријом од 1,5, које вам до сада нису требале али од сада нека Вам се нађу при руци, у вожњи'', реферише Зорка искуство са лекарског прегледа у градишком Дому здравља.



Упозорила је тада да ће, без обзира на исход прегледа и полицијског одговора на захтев за продужење дозволе, она и даље возити јер је то, каже, неопходно.



''Рекла сам, ја не могу замислити дан без вожње и аутомобила. Не могу бити на једном месту нити чекати да ме неко други вози. У Градишку идем редовно, али бирам ипак када је мање аутомобила на путу, зато и одлазим рано, а враћам се касно. Вујо каже да је то бећарска вожња, а онда се сви смеју. Ја само прашим цестом, старији се склањају и крсте као да сам умрла, а омладина само одмахује, поздравља и смеје се'', описује Зора своју свакодневицу коју још дуго не жели мењати.

Зоркина логика

На примедбе да брзо вози и не смањује брзину када наиђе на оштећену цесту или возило у супротном правцу, Зорка износи своју возачку логику.

''Ма нема код мене грешке. Ко да сваки час мења брзине, ја убацим у трећу или четврту, а квачило или мењач више и не дирам, само ударам по папучици за гас и певам, а око мене све промиче, куће и људи, као да сам на рингишпилу''.

Зорка живи сама. Има ћерку, четворо унучади и седморо праунучади.



(БН/Блиц)