Расте задуженост грађана Српске

Грађани највише посежу за стамбеним и ненамјенским кредитима, али је постала редовна пракса и сталног минуса путем кредитних картица. Економисти упозоравају да смо постали робови потрошачког друштва са веома ниским примањима, па се запетљавамо у нагомиланим финансијским обавезама.



''Ми сви полазимо од тога колики су нам приходи, али не гледамо начин управљања нашим трошковима. Зато није чудо што данас имамо доста некретнина високе вриједности на нашим просторима, што сваки грађанин носи скупоцјене телефоне, приуштимо високу технологију, а не видимо њихову цијену и начин задуживања'', истиче економиста Срђан Лалић.

Често су грађани принуђени да траже и правну помоћ да би што безболније изашли из судских спорова са банкама.

Поједини су чак и упадали у банкарске замке иако су успјевали да измирују своје обавезе.

''Дуг није био велики јер је била у питању један рата, неких 150 марака али због камате и судских трошкова тај дуг је нарастао на 860 марака.  Клијент је био оштећен са износом већим од 600 марака'', кажу у Служби за бесплатно савјетовање.

Истовремено, пораст дуговања БиХ, али и Републике Српске све се више рефлектује и на буџете па тиме и платежну моћ сваког грађанина.

Економиста Славиша Раковић истиче да што више расте тај дуг, то је мања способност буџета да изврши своје обавезе. 

''С друге стране имамо обавезе становништва које су први пут веће од депозита, односно дуг становништва је већи од штедње становништва и то директно утиче на квалитет живота становништва''.

Натезање између клијената и банака је све веће. Како пролонгирати рату кредита, како подићи нови кредит да би затворили нека стара дуговања.



Евентуални спас за презадужене грађане би било доношење Закона о личном банкроту, али са овако ниским примањима тешко да је и то изводљиво.

''Рецимо да вам опросте дио, поготово затезне камате, да вам преполове рату кредита, што је опет тешко јер гледајући у каквој су ситуацији грађани да би то постало као масовна појава, јер кредити које грађани узимају и нису повољни'', каже економиста Славиша Раковић. 

Додатни проблем су хипотекарни кредити.

''Рецимо ако вас неко избаци из вашег стана који вам је једини, држава би морала да вам обезбиједи нужни смјештај, међутим у нашем друштву су и то ствари које су занемарене''.

Међутим, мали број људи се усуђује да уђе у неки бизнис да би лакше сервисирали своје обавезе.

''Препорука је да се базирамо на микро и мала предузетништва, јер као што се каже, мали бизнис -  мали ризик, а с друге стране, сасвим довољна корист да се може живјети и унаприједити квалитет живота'', истиче економиста Срђан Лалић.

За сада имамо све већу кредитну задуженост, ситуацију која ће наићи на политичку рефлексију тек када тај проблем поприми нежељене ефекте као што је био проблем преваре жираната или кредитима у швајцарском франку,, упозоравају економисти.



БН телевизија