Окренуо леђа цијелом свијету

Овај портал позива се на два извора који тврде да имају сазнања из прве руке о овом потезу. Трампову шокантну одлуку прво ће елаборирати Америчка агенција за заштиту животне средине (ЕПА), тачније њен тренутни предсједавајући администратор Скот Пруит, и затим одлучити хоће ли верификовати предсједникову уредбу, преноси британски "Телеграф".

Уколико одлуче да усвоје Трампову одлуку, процес повлачења трајаће три године.

Трамп је данас на Твитеру поновио да ће за неколико дана објавити своју одлуку о Париском климатском споразуму.

Трамп је на прошлонедељном састанку на самиту НАТО у Бриселу рекао да му "треба још времена да размисли о обнови климатског споразума", због чега га није подржао, као што су то урадиле остале чланице Алијансе.

Уколико ова одлука буде потврђена, биће то наставак демонтаже насљеђа Барака Обаме, који је најзаслужнији што су САД потписале споразум од круцијалне важности за очување животне средине и планете.

Од старта био против

Доналд Трамп је још током кампање истицао да је против Париског споразума, а то је поновио и у априлу ове године, рекавши да је у питању "једнострани договор који не доноси бенефите Америци". Трамп је истакао да би потпуно поштовање климатског споразума смањило БДП Сједињених Држава за 2,5 трилиона долара у наредној декади.

- Тај споразум захтјева затварање фабрика широм земље. Људи ће изгубити посао. То је неприхватљиво - рекао је тада Трамп.

Гутереш: Морамо бити уједињени

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш изјавио је јуче да је "апсолутно неопходно" да Париски климатски споразум буде примијењен.

У свом првом значајнијем говору посвећеном климатским променама, Гутереш је казао да свијет мора испунити обавезе из споразума "са појачаном амбицијом".

Гутереш није директно поменуо Трампово колебање, али је казао "да, ако било која влада сумња у глобалну вољу и потребу за овим споразумом, онда је то разлог више да се сви остали уједине још јаче и остану на том курсу".

Шта је Париски климатски споразум?

Париски споразум о климатским промјенама (франц. Аццорд де Парис) је климатски споразум потписан на 21. заседању Конференције странака (ЦОП 21) Оквирне конвенције Уједињених народа о промјени климе (УНФЦЦЦ) у Паризу 2015. године.

Споразум је постигнут 12. децембра 2015. године, а ступио је на снагу 4. октобра 2016. године након ратификације Европске уније. До децембра 2016. године споразум су потписале 194 државе чланице УНФЦЦЦ-а, а њих 118 су га ратификовале.

Главни циљ споразума јесте ограничавање раста глобалне температуре на мање од два степена Целзијуса у односу на прединдустријски период, осигуравање снабдијевања храном у угроженим дијеловима свијета, али и ојачавање капацитета држава да се боре с последицама климатских промјена, развој нових „зелених“ технологија и помагање слабијим, економски мање развијеним чланицама у остварењу својих националних планова о смањењу емисија. Такође се наводи да је циљ до краја 21. стољећа у потпуности анулирати емисију штетних гасова.

Једине двије државе које нису потписале споразум су Сирија и Никарагва.

(Блиц)