Почиње процес затварања ОХР?

Дипломатски извори ''Блица'' тврде да већ постоји нацрт одлуке о затварању ОХР, да западне дипломате интензивно разговарају на ову тему и да је могуће да се ова тачка нашла и на данашњој седници Управног одбора ПИК у Сарајеву, мада то није било најављено званичним дневним редом.

Саговорници „ЕуроБлица“ откривају да затварање канцеларије Валентина Инцка треба очекивати оног тренутка када БиХ добије кандидатски статус за ЕУ или непосредно пре тога (према најоптимистичнијим проценама до краја 2017 године). На том фону су и раније изјаве страних и домаћих политичара, међу којима је и председавајући Председништва БиХ Младен Иванић, који су рекли да европске интеграције БиХ и ОХР не иду једно с другим.

''Очито је да је то готова ствар и да ОХР у БиХ може да задржи само евентуално нека нова, велика политичка криза. Зато ће бити занимљиво видети да ли је домаћим политичарима, првенствено бошњачким, заиста циљ чланство БиХ у ЕУ или ће започети нови „рат“ како би на тај начин покушали да задрже ОХР'', каже саговорник ''Блица''.

У ОХР нису желели да коментаришу сазнања, тврдећи да су услови за затварање ове дипломатске мисије од раније познати, а то су пет циљева и два услова. На том списку су решавање питања тзв. државне и војне имовине, фискална одрживост, владавина права, потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању, провођење арбитражне одлуке за Брчко, као и позитивна процена ситуације у БиХ од стране Управног одбора ПИК.



Међутим, чињеница је да се затварање ОХР поклапа с ранијим изјавама Валентина Инцка да ће он вероватно бити последњи високи представник у БиХ и да ће се ПИК у 2017. озбиљније бавити судбином његове канцеларије, која је у БиХ присутна од завршетка рата.

У том периоду ОХР је прошао кроз неколико фаза – од времена бројних смена званичника од стране Педија Ешдауна до Инцка који се готово и не види у политичком систему БиХ.

Посланик СНСД у ПС БиХ и члан делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе Милица Марковић каже да је и она из дипломатских кругова у Стразбуру и Бриселу чула да се увелико разговара о одласку ОХР. Према њеним информацијама, за сада нема конкретних закључака, али превладава став да БиХ као протекторат не може да добије статус кандидата, јер то није био случај ни са једном од садашњих чланица ЕУ.

''Уколико ОХР буде затворен до добијања кандидатског статуса, то би значило да неко озбиљно схвата БиХ и њену апликацију. С друге стране, када бисмо добили статус, а и даље имали ОХР, то се не би могло схватити као озбиљан однос ЕУ према нама. Лично мислим да је могућа прва варијанта, чак и под условом да се не испуне раније постављени услови. Мислим да се они више неће ни помињати него ће се ићи ка европској перспективи БиХ'', закључује Марковићева.

Шеф Клуба посланика ДФ у Представничком дому БиХ Дамир Бећировић каже да, што се њега тиче, не би био никакав проблем када би ОХР отишао, јер ни сада не види њихов ангажман.

''Мада лидери који држе власт очито немају намеру да се договарају, ипак мислим да је крајње време да се почну сами договарати, због наше будућности. Странце то не интересује, они су ту због плате, али ми остајемо да живимо у БиХ'', каже Бећировић.

Буџет 5,9 милиона евра

Од јула 2016. у ОХР ради 15 страних држављана и 89 домаћих, подаци су канцеларије Валентина Инцка.

Буџет ОХР за 2016/17. годину износи 5.9 милиона евра, које уплаћују земље Савета за провођење мира. ЕУ даје 54,37 одсто новца, САД 22 процента, Јапан 10 одсто, Русија 1,2, Канада 3,03, Организација Исламске конференције 2,5 одсто новца, док остале чланице плаћају заједно 6,9 одсто.

Извор: Блиц