Могући губици до 300 милиона КМ

"Европске дипломате помињу да је ССП донио извоз који је већи за 12,5 одсто, али се не помиње колико је порастао увоз у БиХ. Извоз неких наших производа је потпуно обустављен", рекао је Маринковић за "Независне новине".

Он наводи да је извоз домаћег младог кромпира потпуно заустављен, а увози се из Египта.

"Константно већ пет до шест година имамо проблем с извозом меса, а све више нас преплављује јефтини парадајз из јужних земаља. ССП дефинитивно чини огромну штету пољопривредницима", тврди Маринковић.

Према његовим ријечима, главни кривци за такво стање су институције у БиХ које не чине ништа да се пољопривредницима помогне.

"Домаће институције избјегавају да уведу мјере које би помогле пољопривредницима, превасходно тако да се уведу баријере на границама. Европски пољопривредници имају значајне субвенције и олакшице, ниске камате, плави дизел, који код нас не смијемо ни поменути", каже Маринковић.

Он од домаћих институција очекује да уведу све законске мјере заштите домаће производње, да повећају аграрни буџет, те да гарантују редовност исплата.

Влада Републике Српске закључила је да је анализа Свјетске банке о утицају адаптираног ССП-а са БиХ на пољопривреду нетачна, непотпуна, ограничена и не обухвата индиректне утицаје на пољопривреду.

Овакав закључак Влада је донијела на основу информације коју је доставило Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, у којој се даје мишљење о анализи Свјетске банке да би максимални губитак тарифних прихода од увоза производа пољопривреде и прехрамбене индустрије из ЕУ-28 годишње износио од 51 до 68 милиона КМ.

"Анализа не обухвата индиректне трошкове либерализације трговине по основу притиска увозних производа на домаћу производњу процијењену од стручних служби Министарства на око 200 милиона марака", наведено је у информацији.

Анализа је ограничена само на анализу директних ефеката по основу додатно либерализоване трговине, а не обухвата индиректне утицаје на домаћу производњу и приход домаћих пољопривредних произвођача.

Нема адекватних података о производњи, те су нетачно идентификовани поједини сектори као нарочито угрожени, попут перадарства и пчеларства.

У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске имају примједбу и на спорост у сачињавању анализе, напомињући да је први састанак о методологији одржан у августу 2016, а да је коначни извјештај достављен 16. маја ове године.

(Срна)