БиХ одбила Хрватску

Тромјесечни рок за мирно рјешавање ове ситуације истиче, а БиХ се налази пред још једном тужбом. Међутим, правобранилац БиХ Млађен Мандић каже да Хрватска не може да добије овај спор, јер не постоји ниједан основ за арбитражу.

„Вјероватно ће Хрватска послије та три мјесеца тужити БиХ. У „Гацко“ је улагано 1983. године, када се градила Термоелектрана. Прије рата је постојао Фонд за неразвијене и Косово, Црна Гора и БиХ су спадали у ту категорију. Сад су се одједном и у Хрватској сјетили да траже 100 милиона. Мирним путем 100 милиона? Као правобранилац то нећу прихватити и ићи ћемо на арбиттражу на Међународни суд за заштиту улагања у Вашингртон“, казао је Мандић данас за ЦАПИТАЛ.

Како је истакао, ријеч је о потпуно истој ситуацији као када је Словенија тужила Рудник и Термоелектрану „Угљевик“, јер су и Словенци улагали на потпуно исти начин.

„Очекивања и Хрватске и Словеније нису реална. Адвокатска кућа која заступа Словенију, заступа сада и Хрватску. Они покушавају да улове у мутном. Проблем је то што ово много кошта БиХ. Трошкове за судије само у случају „Угљевик“ плаћамо 150.000 долара, а то је предујам. Биће још толико. А немају никакву шансу“, истакао је Мандић.

На питање с којим циљем то раде сусједне земље, с обзиром да немају шансу, правобранилац БиХ истиче да само желе да исцрпљују БиХ.

„Вјероватно им је то и крајњи циљ, јер заиста нема основа за арбитражу. Након рата, сви су се дигли да туже БиХ. То још нису учиниле Србија, Црна Гора и Македонија“, закључио је.

И директор РиТЕ „Гацко“ Милинко Милидраг сматра да је приједлог поравнања крајње нереалан, али документацију која је стигла из ХЕП-а још није видио.

„Још је то питање на нивоу бх. институција. Свеједно, није реално да очекују пет гигават часова. Видјећемо шта ће бити, али заиста не вјерујем да може исход може бити негативан за нас“, закључио је Милидраг.

Иначе, ХЕП годинама тражи начин да јој се исплате пријератна улагања у „Гацко“,која су процијењена на 400 милиона некадашњих њемачких марака. Позивала се на самоуправни споразум о заједничкој изградњи из 1986. године, према којем је имала трећину власништва у РиТЕ „Гацко“.

С друге стране, Хидроелектрана Дубровник је направљена као дио ссистема три хидроелектране, уз ХЕ Требиње 1 и ХЕ Требиње на Требишњици у БиХ. ХЕ Дубровник се данас налази на подручју Хрватске, али акумулациони потенцијали су у језеру Билећа и дио инфраструктуре налази се на територији Републике Српске.

(Цапитал)