Србија спрема тужбу против НАТО-а

Како наводи Радио-телевизија Србије, тужбе, у име жртава, припрема специјални тим, који ће чинити домаћи и страни адвокати, као и љекари којима предстоји да докажу везу између пораста најтежих болести и коришћења уранијума током бомбардовања.

Четрдесет пет милијарди година потребно је за потпуни распад осиромашеног уранијума. На Србију је 1999, по признању НАТО-а, бачено више од 10 тона – углавном на Косову и Метохији, али и четири локације на југоистоку Србије.

Већ у прве двије године послије бомбардовања биљежи се пораст хематолошких и бубрежних обољења. Годинама касније, и тежа.

"Сада статистика управо говори о енормном проценту. О епидемији малигних болести, аномалија на потомству, сама чињеница да се код једног дјетета дневно утврди једно малигно обољење, довољно говори о ризику", каже члан тима Радомир Ковачевић, токсиколог у Институту за медицину рада и радиолошку заштиту.

Иако веза између статистике и бомбардовања званично није доказана, експертски тим намерава да је утврди – са чиме ће пред судове 19 земаља НАТО-а.

Упркос чињеници да су слични покушаји, раније, остајали без епилога - италијански касациони суд у случају погибије радника РТС-а и њемачки Уставни суд у случају страдалих на Варваринском мосту прогласили су се ненадлежним.

Правници, зато, мале шансе дају новој иницијативи.

"Овдје говоримо с једне стране о немогућности утврђивања директне кривице, с друге стране вјерујемо да ће ситуација бити веома слична оној која је била у Немачкој", каже Милан Антонијевић из Комитета правника за људска права - Јуком.

"Оно што је боље, то је да се направи нека комисија који ће прибавити све то што су нам радили, описати, документовати са фотографијама, историјама болести и тада сачекати одговарајући моменат да се то искористи", каже адвокат Тома Фила.

Борба за правду пропала је чак и када је иза ње стајала држава – током бомбардовања Међународни суд правде у Хагу одбацио је захтјев југословенске владе да НАТО прекине са ударима.

Пет година касније, прогласио се и ненадлежним у спору Србије и Црне Горе против осам чланица алијансе. Искуство показује да се умјесто правним средствима, треба борити политичким, каже правник Јукома.

"Да оне сада након оволико година помогну нашој земљи да поједине посљедице санира – овде говоримо и о разминиравању и о финансијској помоћи и улагањима и мислим да је то и пут којим треба и у овом случају ићи", каже Милан Антонијевић.

Експертски тим, ипак, има оптимизма – намјера им је да се у тужбама нађу и посљедице коришћења касетних бомби и бомбардовања хемијских и петрохемијских постројења. Вјерују да ће доказе прикупити за око двије године.

(РТС)