Гугл „поклонио“ српску територију

"Нове" границе на сателитској мапи овог интернет претраживача, у Подунављу, у подручју од Бачке Паланке до границе са Мађарском, поприлично залазе у српску територију. Тако је већи део општина Бачка Паланка, Апатин и Сомбор - припао Хрватској.

Уместо да су уцртане по средини међународне пловне реке, како налаже међународно право, границе су означене онако како се залаже Хрватска - на основу катастарског премера из времена Аустроугарске. Чини се да је "Гугл" донео одлуку и пре коначног разграничења. И упркос реаговању нашег Министарства спољних послова, у више наврата од 2014. године, начин приказа дунавског дела границе између Србије и Хрватске на мапама "Гугла" није поправљен.

Судећи по "Гуглу", територија која је због измењеног речног корита Дунава остала на левој, српској обали, припала је Хрватској - укључујући Шаренградску аду и подручје до Младенова и Карађорђева, Вуковарску аду која је уз српску обалу, подручје прекопута ушћа Драве, Ћивутску аду низводно од Апатина све до Купусине, велики део Горњег Подунавља низводно и узводно од Апатина до Бездана и простор ограничен Дунавом, Великим бачким каналом, каналом Шуговица и Мађарском.

У Министарству спољних послова Србије рекли су нам да су компанији "Гугл", у дописима, више пута указали да Република Србија и Република Хрватска нису међусобно уговором дефинисале заједничку државну границу.

"У складу са законским актима бивше СФРЈ, граница ове две федералне јединице протеже се средином Дунава, те је распадом СФРЈ постала државна граница и није се мењала до данас", објашњавају у Министартву. "Такође смо компанији "Гугл" доставили податке о положају границе и предложили да се наведено стање границе на Дунаву прикаже на начин на који та компанија иначе приказује неутврђене и спорне границе на својим мапама".

Како наводи Бошко Антић, контраадмирал Војске Србије у пензији, Хрватска је практично увучена дубоко на српску територију, а оваквим решењем гранична линија, уместо да иде средином матице реке, више пута пресеца Дунав.

"На овој карти граница на неколико мањих места прелази и на десну, хрватску обалу, јер се тамо налази око 3.000 хектара српског земљишта. Ипак, само летимичан поглед на карту показује да је тај однос 11:3, далеко већи у корист Хрватске", указује Антић.




Према речима саговорника "Новости", међународно право познаје природне и уговорне границе које иду реком.

"Граница је најчешће линија која чини средину матице реке", објашњава Антић. "Србија је на састанцима Међудржавне комисије истицала аргумент да се у међународној пракси примењује то правило. Тако су разграничене Србија и Румунија, Румунија и Бугарска и Мађарска и Словачка. Уколико се гранични спор Србије и Хрватске о међудржавној граници не реши дипломатским путем, њиме се мора бавити арбитража или Међународни суд правде, као у случају спора Хрватске и Словеније око Пиранског залива".

Према његовим речима, Србија мора да инсистира на поштовању важећег принципа разграничења на међународним пловним рекама. У прилог таквом решењу, како каже, иде и законско разграничење из 1945. које до 1991. године није измењено ниједним другим законом.

"Хрватска, по правилу, потеже питање граница само када има интересе", тврди Антић."Не помиње, међутим, да су истим тим разграничењем из 1945. године присвојили територију Барање и део општине Илок уз Дунав, према селима Нештин и Сусек. Тако су данас становници ових села одвојени међудржавном границиом од своје општине Бачка Паланка. Наши надлежни морали би да заштите интересе Србије и позабаве се питањима контроле овог простора, јер се у њему хрватски грађани слободно крећу, док је кретање наших грађана ограничено".

(Вечерње новости)