Не одустају од луксуза

У бројним бутицима и парфимеријама кажу да углавном имају уговоре са фирмама, чијим је радницима омогућено плаћање у једнаким мјесечним ратама, а често робу дају и “на образ”.

Да има много оних који воле добар парфем или квалитетну шминку, а примања им не дозвољавају да одједном плате жељени производ, потврдили су у неколико парфимерија у РС.

Због тога, кажу, све је више оних који уз помоћ отплате желе себи да приуште квалитетну козметику и мирисе скупљих брендова.

Слична искуства имају и у бутицима, гдје се на одгођено плаћање грађани углавном одлучују када желе да се почасте добром јакном, квалитетним ципелама или торбом.

Економисти сматрају да су су захтјеви потрошача такви да се не могу покрити редовним примањима, па нешто скупље ствари покушавају да купе тако што се задужују, углавном преко картица.

"Кад достигнете одређен ниво квалитета живота, дођете у ситуацију да су вам ствари које су вам до јуче биле нормалне, сад купујете на кредит. Није то толики луксуз, како би се закључило на први поглед, колико навика да то човјек има и да себи то приушти. Помало смо људи који у друштву хоћемо да се не види да немамо. Због тога идемо и на варијанте да се задужимо, како то не би изгледало да се нисмо у ситуацији да то себи приуштимо", каже економиста Зоран Павловић.

Коментаришући чињеницу да бројне радње дају одјећу, обућу, козметику, парфеме и остало “на лијепе очи”, Павловић истиче да је то због тога што радње хоће да сачувају купце. У супротном, већина робе ће остати непродата.

Са њим је сагласна и Недељка Илијић, председница Удружења потрошача „Оаза“ из Требиња, која каже да се трговци довијају на разне начине како би привукли и задржали купце, те сву могућу робу дају на више рата.

"Купују све: од одјеће, обуће, козметике, књига, торби, те потрошачи тако све више и више оптерећују буџет, односно своју потрошачку корпу. Како ствари стоје, и хљеб ћемо почети да купујемо на отплату", наводи Илиљићева.

Ирена Спасојевић, психолог Психолошког саветовалишта “Анима меа”, сматра да потрошачи почињу вјеровати да луксуз није луксуз већ неопходност, па у складу с тим и дјелују, па се задужују.

"Куповина на рате има психолошки моменат тако што “оброк” плаћања себи интерпретирамо као комплетну цијену производа, још формирамо утисак “добро смо прошли”. Ако је радост добијеног интензивнија од притиска и грцања отплаћивања, зашто не, али ако се сами себи заричемо да нећемо више доћи у сличну позицију, онда ништа није вриједно, а поготово не показивање и доказивање", наводи Спасојевићева.

Извор: ЕуроБлиц