Траже акцизе и на дуван и алкохол

Наиме, Република Српска изричито тражи да се акциза не повећа само на нафтне деривате како би се убрзала градња аутопутева, него и на још неке производе, попут духана, алкохола, пива, а тај новац би се усмјерио на санирање големих губитака у здравству који се акумулирају већ годинама.

Влада Федерације БиХ противи се том приједлогу, не само због тога што је стање у федералном здравству знатно боље, него због процјене да ће посланици тешко прихватити ширење акциза на читав низ производа.

Но, чини се да Влада Републике Српске нема другог избора. Стање у здравству управо је алармантно о чему свједочи и чињеница да су великом броју домова здравља блокирани рачуни због неизмирених дугова.

Филијала Пореске управе Републике Српске у Источном Сарајеву већ је блокирала рачуне здравственим установама које су у њеној надлежности због дугова за доприносе и порезе, рекао је предсједник Синдиката здравства и социјалне заштите Републике Српске Миленко Гранулић.

"Блокиране су плате запосленима у домовима здравља у источном дијелу Републике Српске. Интересантно је да транше за плате из Фонда никада нису раније прослијеђене и да Пореска управа узима та средства", рекао је Гранулић.

Он је подсјетио да је на недавном састанку у Источном Сарајеву начелника општина и представника домова здравља договорено да се утврди начин деблокаде рачуна овим здравственим установама.

"Могуће је да то неко смишљено ради, јер неће да блокирају рачуне великих здравствених установа које су дужне за доприносе по неколико милиона КМ, већ малим здравственим установама које су дужне два до три доприноса", каже Гранулић.

Он каже да је неопходно да ресорно министарство и Пореска управа Републике Српске хитно реагују како би се деблокирао рачун ових домова здравља да запослени не би остали без плата.

Укупан директни дуг здравствених установа у Републици Српској, закључно са прошлом годином, премашио је 513 милиона КМ а само по основу пореза и доприноса установе здравља у РС, односно болнице, домови здравља и институти, дугују 216,5 милиона КМ, док је по другим основама, углавном кредитима, здравство оптерећено са 296,4 милиона КМ.

У овај дуг нису у урачунате обавезе према добављачима, које према слободним процјенама појединаца из здравственог сектора такође достижу стотине милиона КМ.

Највећи дуг међу здравственим установама има Универзитетски клинички центар Републике Српске, који по основу пореза и доприноса дугује 72,2 милиона КМ, а по другим основима и кредитима 121,1 милион КМ. Потом слиједи болница Источно Сарајево, чији је укупан дуг 43,6 милиона КМ, од чега се на порезе и доприносе односи више од 30 милиона КМ. Са укупним дугом од 32,4 милиона КМ, односно 28,1 милион у врху листе највећих дужника су и болнице у Добоју те Универзитетска болница у Фочи.

Када су у питању домови здравља у РС, рекордер по дугу је Дом здравља у Бањалуци, од којег се потражују 15,2 милиона КМ, а само по основу пореза и доприноса дужни су 5,2 милиона КМ. Послије Бањалуке велике дугове, углавном за порезе и доприносе, имају домови здравља у Требињу и Модричи, који дугују 5,7, односно 5,4 милиона КМ.

Досадашњи начин да се дугови за порезе и доприносе враћају репрограмима не даје резултате, јер већини болница и домова здравља рата за репрограм премашује примања која по основу дознака добију од Фонда здравственог осигурања РС.

(Агенције)