Ратари и млинари без договора

Љубо Малетић, предсједник Удружења пољопривредника из Бијељине, реаговао је прилично оштро рекавши да пољопривредне произвођаче уцјењују као да су пали са неба и да им је земља у глави, те се нада да ће успјети постићи договор у скорије вријеме с прерађивачима.

"Прошле године откупна цијена је била 33 КМ по метру, хоћемо да та цијена буде и ове године. Може цијена горе, али нижу не можемо толерисати, док нам они нуде некакву цијену од 27 КМ по метру", рекао је Малетић и додао да млинари пореде то с цијеном у Србији, одакле и увозе пшеницу, а користе бенефите РС.

"Млинари нас уцјењују и зато је потребно да наше министарство с министром спољне трговине и економских односа БиХ Мирком Шаровићем разговара о увођењу прелевмана на увоз пшенице у БиХ", рекао је Малетић.

Он је истакао да су задовољни подстицајима које им даје Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, те да је важно што је министар Стево Мирјанић на њиховој страни.

Бошко Радић, представник Удружења пољопривредних произвођача села "Семберија", рекао је да су се састанку одазвали пољопривредни произвођачи, али да је био мали број млинара, те да жетва треба почети за два-три дана. "Ништа још није договорено, очекујем прошлогодишњу цијену.

Прошле године подстицај је био 250 КМ, сада 200 КМ. Род је слабији у односу на прошлу годину, стога би цијена требало да буде и већа", рекао је Радић и додао да су велике разлике између жеља пољопривредника и откупљивача.

Навео је да ће род ове године бити мањи за 25 до 30 одсто у односу на прошлу годину и да се сва домаћа пшеница извози у иностранство, конкретно у Турску, те се за нашу исхрану користи увозна пшеница.

"Кажу да је наша пшеница лошијег квалитета, али није сигурно, можда је чак и боља. Министарство треба увести технолошке стандарде за откуп пшенице, да се проба с новим сортама, свеједно је да ли сточна или хљебна, битно је да је има", рекао је Радић.

Александар Мацановић, портпарол Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, рекао је да подстицаји овог министарства укупно износе око 500 КМ по хектару, те да су тиме већи него у земљама окружења.

"Поређења ради, у Србији су подстицаји око 64 КМ по хектару, док су у Хрватској 200 евра по хектару", рекао је Мацановић. Он каже да су пољопривредници изразили задовољство мјерама које спроводи ресорно министарство и подстицајима које даје, те редовношћу њихове исплате, која, поред млијека, спада у приоритете.

Навео је да се ове године очекује укупна производња пшенице од 186.000 тона. Након састанка, представници откупљивача нису се појавили пред новинарима, нити су се јављали на касније телефонске позиве.

Извор: Независне новине