Неко кочи смјену Чолаковићеве

"Овај случај још није затворен, иако је јасно да озбиљне санкције за тежак прекршај Чолаковићеве неће бити могуће због противљења једног члана Предсједништва. Једина права санкција у овом случају би морала да буде смјена амбасадора", рекао је Црнадак у писаном одговору на питање Срне да ли је окончан дисциплински поступак против Чолаковићеве.

Црнадак је крајем марта изјавио Срни да је покренуо дисциплински поступак против Чолаковићеве, појаснивши тада да је то његова обавеза, те да на тај начин брани институције - и министра иностраних послова и МИП-а БиХ.

Он је тада навео да је потез Чолаковићеве, која се оглушила о његов захтјев, а послушала нелегално наређење бошњачког члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића да писмо министра иностраних послова БиХ не прослиједи Суду у Хагу, био врло непромишљен и опасан по опште односе у БиХ, због чега цијели случај мора да има одговарајући епилог.

На питање Срне да прокоментарише стање у дипломатско-конзуларној мрежи /ДКП/ БиХ у погледу образовног, искуственог и каријерног статуса амбасадора БиХ у свијету, Црнадак је рекао да су амбасадори лица које се постављају у складу са политичким договорима и да одлуку о томе доноси Предсједништво БиХ.

"Нико други нема никакав утицај, нити формалну улогу у именовању или разрјешењу амбасадора и генералних конзула. Предсједништво БиХ се некада одлучи за каријерног дипломату, а некада за лице са искуством у неким другим областима и то не представља никакав преседан, јер то раде и друге земље. Не можете бити сигурни да ћете имати доброг амбасадора само зато што долази из МИП-а, нити мора да значи да амбасадор неће добро радити свој посао ако долази са неке друге позиције", каже Црнадак.

Он није желио да коментарише појединачне случајеве, понављајући да је избор амбасадора и генералних конзула искључива надлежност Предсједништва БиХ.

Упитан зашто се десило да амбасадор БиХ у Москви опструише предају писма и документације у вези са исплатом клириншког дуга Руске Федерације према БиХ, Црнадак тврди да ни Амбасада БиХ у Москви, нити било ко други у МИП-у БиХ не опструише провођење овог споразума.

"Напротив, овај сазив Савјета министара БиХ обезбиједио је да тај споразум уопште буде потписан и смијешно је да се данас највише оглашавају они који су десет година сједили у Савјету министара и тај посао нису завршили, а сада питају зашто неко писмо касни три дана", каже Црнадак.

Говорећи о измјенама и допунама Кривичног закону БиХ и реакцијама из Републике Српске посебно на дио који се односи на увођење санкција због негирања геноцида, Црнадак је напоменуо да није био на тој сједници, али је мишљења да је то питање предимензионирано.

Према његовим ријечима, ту се радило о условној сагласности на текст измјена закона, уз обавезу да буде уважен став Републике Српске.

"На крају крајева, у Савјету министара у претходна два мандата министри из Републике Српске су више од 15 пута пропуштали законе и одлуке, које су касније посланици из Републике Српске у парламенту БиХ обарали, тако да се овдје подигла превелика галама ни око чега", сматра Црнадак.

Одговарајући на питање каква су његова очекивања од најављене заједничке сједнице Савјета министара БиХ и Владе Хрватске, он је рекао да ће сједница дефинитивно бити одржана у четвртак, 6.јула, те да је веома важно да буде добро припремљена како би имали конкретне договоре и охрабрујуће политичке поруке.

"За мене је најважније да се настави са инфраструктурним повезивањем и посебно ћу инсистирати да утврдимо рокове за почетак градње моста на Сави код Градишке. Мислим да се то питање превише одуговлачи, а од највеће је важности за БиХ, посебно за Републику Српску", навео је Црнадак.

Извор: СРНА