За један мандат 180 министара у БиХ грађане коштају 25 милиона КМ

У ову суму нису урачунате плате 13 премијера, које су у просеку од министарских веће за 500 КМ, али ни плате помоћника министара, њихових саветника, секретарица и возача.
 
Због компликоване структуре власти, пре свега у Федерацији, Босна и Херцеговина се с разлогом убраја међу државе са најскупљом администрацијом, чија економија то још дуго неће моћи да поднесе.

- Невероватно је да смо и до сада издржали оволики административни апарат. Ово показује и чињеница да се константно задужујемо, оба ентитета, што кредитима од ММФ, што емисијама обвезница. Нажалост, изгледа да се свака власт овде води паролом "после мене потоп" – каже за “ЕуроБлиц” активиста у НВО “Зашто не” Дамир Дајановић.

Он каже да је, док је оваква констелација власти, илузорно очекивати да ће се у блиској будућности било шта променити, посебно када је у питању “резање” надлежности кантона, који су главни разлог зашто у БиХ има скоро 200 министара.

- Ми већ више од деценију проводимо реформу јавне управе, а нисмо дошли нигде. Примера ради, нисмо још имплементирали ни једношалтерски систем регистрације предузећа или на било који начин убрзали услуге. Власти то неће да ураде, будући да се њихова политичка стратегија управо заснива на запошљавању подобних особа на мање-више бесмислена места у јавним службама – каже Дајановић.



Економиста Горан Радивојац каже да је после 20 година функционисања овакве структуре власти у БиХ евидентно да је стање и у друштву и економији све горе, при чему се све некомпетентнији појединци прихватају изазова да буду министри.

- Овај временски период показује да није проблем у томе колики је број министара, већ да ли и шта ти министри уопште раде. Рад већине је показао да нису компетентни да буду портири у тим министарствима, а камоли оно за шта су делегирани и изабрани. У већини случајева ради се о потпуно неквалификованим особама, које су ту захваљујући политичким постављењима. Њих је запало да буду министри и они то не одбијају. У БиХ економски и политички системи су потпуно одвојени по поимању стварности – каже Радивојац.

Економски стручњак из Сарајева Златко Хуртић плаши се да и уколико би дошло до промена у постојећој структури власти у БиХ, она не би била значајна.

- Ти људи се онда можда не би звали министри, већ некако другачије. Међутим, постоји студија Светске банке која је упоређивала број администрације по глави становника, која је показала да ми и нисмо толико лоши у односу на, рецимо Чешку и Словачку, које имају гломазнију администрацију од нас. Наравно, постоји проблем трошкова, али наша јавна потрошња је много више оптерећена другим стварима, а то су велика социјална давања – сматра Хуртић.

(Блиц)