У институцијама БиХ нема кризе

Дубока политичка криза у парламенту више се не може сакрити. Седнице су постале време за међусобно оптуживање парламентараца али и Савета министара и то за нерад. Све то кошта. Колико - обелоданио је делегат Средоје Новић.

''Погледајте дневни ред. Је ли данас уопште исплативо држати седницу? Погледајте само колико једна седница Дома народа кошта? Ја сам добио податке од финансијске службе парламента и једна седница кошта око 290 - 300 хиљада марака. Да ли то треба да значи драги грађани да треба да будемо задовољни што се на дневном реду налази један закон или два'', истакао је Средоје Новић, Клуб Срба у Дому народа.

Без обзира колико закона било на дневном реду, парламентарцима су њихова примања загарантована. И сами признају да се требају смањити.

''Искрено, не верујем да би то прошло у Парламентарној скупштини пошто добар део колега и колегиница овде дере задње ципеле у парламенту и не верујем да би себи гласали за умањење примања'', рекао је Марио Караматић, делегат ХДЗ у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ.

Нови покушај смањења привилегија је укидање јубиларних награда именованим и изабраним званичницима, које се исплаћују након 10 година рада, у висини просечне плате.



''Ваљда је сама чињеница да су годинама у парламенту довољна награда да буду задовољни својим примањима'', навео је Мирсад Мешић, посланик СДП у ПД ПС БиХ.

За четири године мандата државни парламентарац инкасира око 200 хиљада марака, само по основу плате, што их сврстава у ред најплаћенијих парламентараца у Европи.

А да би се висока примања у институцијама БиХ смањила, већ годинама се чека јединствено решење закона о платама које треба да предложи Министарство финансија. Грађанима то не значи ништа, јер за то време, сами пуне државну касу, која је готово увек полупразна, пише Н1.

Извор: Блиц/Н1.инфо