Једнима казне, другим репрограм
У Републици Српској је у протеклих неколико година драстично повећан број предузећа која су наставила да послују искључиво захваљујући томе што им је одобрен репрограм дуговања. Занимљиво је да су како међу највећим пореским дужницима, тако и међу онима којима је одобрен репрограм, јавна предузећа у Српској.
Република Српска
Прошле године Министарство финансија и Пореска управа РС издали су 261 рјешење о одгоди плаћања пореских обавеза, на укупан износ дуга од 206,3 милиона марака.
С друге стране, у 2010. години потписано је 111 репрограма, а реч је о дугу од 26,1 милиона КМ. То практично значи да је у поменутом периоду потписано 150 репрограма више, док је износ дуга на који се одгода плаћања односи скочио за скоро осам пута. Ријеч је о забрињавајућим подацима, који показују у којој се мјери предузећа у Српској суочавају са потешкоћама у пословању.
''То говори о врло ниској привредној активности, односно тај репрограм је у принципу тренутно ''спашава'' предузеће. Међутим, ако предузеће нема дугорочну визију како остварити повећан приход у наредном периоду, то је само покушај премошћавања, пут ка нестанку или стечају'', каже професор Факултета пословне економије, Миладин Јовичић.
Занимљиво је да су како међу највећим пореским дужницима, тако и међу онима којима је одобрен репрограм, јавна предузећа у Српској.
''Ова јавна предузећа су у највећој мјери наслоњена на буџет и то оптерећује буџетска средства, што опет дугорочно гледано, не може да опстане'', истиче Јовичић.
Има ли одговорности?
''Постоје разни разлози зашто се улази у репрограм кредита. Првенствено, поставља се питање колико се менаџмент предузећа придржава друштвене одговорности или се придржава оног ''док сам ја менаџер, битно је да је добро'' и онда да себи слободу да улази у задужења, а та задужења не веже за неку средњерочну или дугорочну стратегију'', истиче декан Економског факултета Брчко, Срђан Лалић.
Да би се смањило гомилање дугова, потребно је растерећење привреде, али и повећање нивоа продуктвности и одговорности.
''Ми сад у државним предузећима која су постала партијска предузећа морамо запослити најстручније људе на одговарајућа мјеста невезано за припадност политичкој опцији'', истиче Јовичић.
Потребни резови
С друге стране, каже Јовичић, треба користити економске критеријуме. Не може ниједан јавни сектор, а поготово приватни, носити оволики број људи који не стварају нову вриједност, него троше постојећу.
Поручује: ''Морају се, прије или казније, извршити озбиљни и болни резови''.
БН телевизија
С друге стране, у 2010. години потписано је 111 репрограма, а реч је о дугу од 26,1 милиона КМ. То практично значи да је у поменутом периоду потписано 150 репрограма више, док је износ дуга на који се одгода плаћања односи скочио за скоро осам пута. Ријеч је о забрињавајућим подацима, који показују у којој се мјери предузећа у Српској суочавају са потешкоћама у пословању.
''То говори о врло ниској привредној активности, односно тај репрограм је у принципу тренутно ''спашава'' предузеће. Међутим, ако предузеће нема дугорочну визију како остварити повећан приход у наредном периоду, то је само покушај премошћавања, пут ка нестанку или стечају'', каже професор Факултета пословне економије, Миладин Јовичић.
Занимљиво је да су како међу највећим пореским дужницима, тако и међу онима којима је одобрен репрограм, јавна предузећа у Српској.
''Ова јавна предузећа су у највећој мјери наслоњена на буџет и то оптерећује буџетска средства, што опет дугорочно гледано, не може да опстане'', истиче Јовичић.
Има ли одговорности?
''Постоје разни разлози зашто се улази у репрограм кредита. Првенствено, поставља се питање колико се менаџмент предузећа придржава друштвене одговорности или се придржава оног ''док сам ја менаџер, битно је да је добро'' и онда да себи слободу да улази у задужења, а та задужења не веже за неку средњерочну или дугорочну стратегију'', истиче декан Економског факултета Брчко, Срђан Лалић.
Да би се смањило гомилање дугова, потребно је растерећење привреде, али и повећање нивоа продуктвности и одговорности.
''Ми сад у државним предузећима која су постала партијска предузећа морамо запослити најстручније људе на одговарајућа мјеста невезано за припадност политичкој опцији'', истиче Јовичић.
Потребни резови
С друге стране, каже Јовичић, треба користити економске критеријуме. Не може ниједан јавни сектор, а поготово приватни, носити оволики број људи који не стварају нову вриједност, него троше постојећу.
Поручује: ''Морају се, прије или казније, извршити озбиљни и болни резови''.
БН телевизија
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (9)
порез
Страсно репрограм се даје послусним и подобним циста дискриминација у односи на друга предузеца и радње о доказ да закон није исти и обавезујуци за све градјане Српске.
Драган
Увијек је држава неком мајка а неком маћеха. Само док сирочићи ћуте ништа се промијенити неће.
дд
Фантастицна дијагноза. знамо одавно за те цувене репрограме и исто тако да онај ко се бори да тим неким приватлуком прехрани породицу неце сигурно од дрзаве ниста (јака нам дрзава опет) добити. све је то исти лопов. добијају они који имају милионе јер неце да плацају порез па се покрива тим назови ревизијама. знам једног бањалуцког великог приватника који је од рата на овамо постао милионер који не плаца ни доприносе за раднике, а о порезу да не прицам. стално је у репрограмима, али зато се виле праве, купују јахте, путује итд... каква емонија, какви "бакраци". политицари знају какво је бирацко тијело цим су они на валасти те такве прице просипају и као сто видимо за политицаре то функционисе.
Фед
Кога јос интересује економија да нас то интересира давно би срби дигли устанак.
Маја
Ово нико не коментарише а да је национализам сви бих скочили једни на друге.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.