Лоша година за сина премијерке

Иако су власници ургенцију Привредном суду за убрзање регистрације правдали „већ преузетим пословима“, изгледа да прва година новој грађевинској фирми у Републици Српској није донијела велике уговоре.

Финансијски извјештај ове фирме, који је у посједу ЦАПИТАЛ-а , показује да је „ПИЛОН“ остварио приход од тек 44.214 КМ, док су расходи били 49.454 КМ. Приход потиче искључиво од продаје учинка, док се трошкови углавном односе на материјалне и трошкове плата.

Цвијановићево предузеће краткорочно је задужено за око 9.500 КМ, а на рачуну има 5.292 КМ.

Нису улагали у некретнине, постројења или опрему.

На плате троје запослених потрошено је 20.668 КМ, а на крају године према запосленима су остале неизмирене обавезе од 3.325 КМ.

Иначе, фирма премијеркиног сина, која се бави свим врстама радова у грађевинарству, почела је да уговара послове и изводи грађевинске радове прије него што је уопште добила Рјешење о регистрацији. Цвијановић и Крчмар уложили су по 500 КМ оснивачког капитала и у власништву учествују са по 50 одсто.

Директор фирме је Крчмар, али са ограниченим овлашћењима, тако да је Рјешењем прецизирано да му је за закључивање правних послова и плаћање износа чија вриједност прелази 5.000 КМ потребна писмена сагласност оснивача односно чланова. Такође, сагласност оснивача/чланова потребна му је и за инвестиције чија вриједност прелази 5.000 КМ.

Градња, производња фурнира, али и ПР

У Рјешењу о регистрацији од 22. априла прошле године наведено је да се у судски регистар уписује „оснивање „ПИЛОН“ д.о.о. Бањалука, са правом обављања спољнотрговинског пословања”. Основна дјелатност је изградња стамбених и нестамбених зграда.



Међутим, документација „ПИЛОН“-а показује да је фирма регистрована и за око стотину других дјелатности, између осталог, за помоћне услужне дјелатности у шумарству, производњу фурнира и осталих плоча од дрвета, састављеног паркета и металних конструкција, поправак машина, изградњу аутопутева, жељезничких пруга, мостова, тунела, за трговину на велико.

Ова фирма регистрована је и за интернет портале, односе с јавношћу, куповину и продају сопствених некретнина, савјетовање које се односи на пословање и остало управљање, архитектонске дјелатности и многе друге.



Да се Филипу Цвијановићу журило због унапријед договорених послова, које је у то вријеме већ почео да обавља, показала је и прошлогодишња ургенција за доношење рјешења о оснивању коју је Крчмар упутио бањалучком Окружном привредном суду. Дописом практично признаје да је фирма почела са радом иако још није регистрована, што је незаконито.

„Дана 12. 04. 2016. године поднио сам пријаву за регистрацију фирме под називом „ПИЛОН“ у Бањалуци. Овим путем ургирам и молим Окружни привредни суд Бањалука да што прије донесе рјешење о оснивању. Наведено рјешење ми је потребно јер смо као фирма договорили и отпочели са извођењем грађевинских радова“, навео је Крчмар у допису који је ЦАПИТАЛ објавио прошле године.

Слабије оцјене – бољи посао
Филип Цвијановић у жижу је доспио прије три године, када је као приправник запослен у „Електропреносу БиХ“, иако је имао најмањи просјек оцјена у односу на осталих 12 кандидата који су се пријавили на то радно мјесто. Ово је открила невладина организација Транспаренцy Интернатионал Босне и Херцеговине, на основу информација о проведеном конкурсу и кандидатима који су запослени у овом предузећу.

Из документације је видљиво да је Цвијановић изабран као први на листи кандидата, са највећим бројем бодова, иако је имао мањи просјек оцјена од осталих кандидата, као и мањи проток времена проведеног у евиденцији незапослених. За њего избор пресудио је интервју са кандидатима, односно субјективна процјена комисије о квалификацијама и способностима кандидата.

Из документације је јасно да су сви кандидати добили једнак број бодова за вријеме проведено на бироу за запошљавање, без обзира на број мјесеци проведених у чекању на прво запослење. Претварање просјека оцјена у бодове у овом случају је такође спорно, јер је посљедњи кандидат са просјеком 3,42 (случај оцјењивања од 1 до 5) имао мањи број бодова, иако је овај просјек када би се урадила еквиваленција, био већи од просјека прворангираног, те онда постаје јасно да је Цвијановић заправо имао најлошији просјек.

(Цапитал)