"Огријешио сам се о Милошевића"

На сахрани брата Слободана Милошевића, архиепископ цетињски и митрополит црногорско приморски Амфилохије, служио је опело. Тада је рекао да се о Слободана Милошевића много огрешио и извинио се пред бројним укопницима.

"Мене је Слободан звао из Хага да сведочим. Нисам отишао. Тако ми је тада у цркви саветовано. Погрешио сам што нисам отишао, мада ми је срце говорило да треба да одем. Време показује и тек ће да покаже да се он, на свој начин, искрено борио за српски народ. Е, друго је питање да је пристао на понуде и учинио уступке, ко зна како би било. Али његово име ће у књизи вечних бити уписано неизбрисивим словима. Њему су судили они којима је требало да се суди. Нису му пресудили, невин се преселио у Царство небеско. Божији суд на крају све решава. У имену Божијем је и суд и правда", каже митрополит заВечерње новости, који додаје да је ипак посетио Милошевића у Хагу, али да је том приликом само ћутао.



До сада је остало непознато и да се својевремено упутио до, од свих изоловане, Јованке Броз.

"Јованка Будисављевић Броз заиста јесте била у некој врсти казамата. Посетио сам је у таквим околностима, на њену молбу, а позив ми је пренео наш заједнички пријатељ Милан Шарац. Било је то годину дана, можда и мање, пре њене смрти. Дуго смо о свему, отворено, Јованка и ја разговарали.

Причала ми је како је отишла у партизане, као и многе српске девојке из Лике, бежећи од усташа. Испричала ми је да су корени њене породице Будисављевић из Метохије, да је породица у Лици имала 17 свештеника. Дуго смо причали... Жао ми је, када је била сахрана, био сам на путу, а дошао бих да је испратим. Јованка је, ипак, била и остала достојанствена, честита и непоткупљива. Сви су јој се клањали док је била жена једног од најмоћнијих људи света... Да, једног од најмоћнијих људи света. А када то више није била, не само да су је заборавили, већ су чинили све да је понизе, наруже, за све осуде и на крају изолују", присећа се митрополит.

Он је накнадно служио помен на Јованкином гробу, иако је она била животна сапутница комунистичког лидера.

"Служио сам помен Јованки, то је истина. Код њене вечне куће, тога поподнева, а поподне је одабрано да не реметимо посетиоце у "Кући цвећа", на помену је била њена најужа родбина, њен дугогодишњи шеф обезбеђења Раде Чечур и Милан Шарац. Зашто се чудите? Па, Јованка је била крштена, и не само по томе, него и као страдалник, заслужила је помен. Ја сам мало кандило и према Титу бацио. Велим: толико је греха и зла на себе натоварио, па да га мало окадим."



Његов говор на опелу премијеру Ђинђићу у Храму Светог Саве, тумачен је на више начина.

"Сваку своју реч из тог говора и данас бих потписао. Али наопака и фалсификована тумачења - оспораваћу. Кад сам ја поручио: ко се ножа лати од ножа ће и страдати, то је било упућено Зорановим убицама. А приписали су да сам то управо њему упутио. Какав фалсификат и зла намера. Гледајте, после тог мог говора, један мој сабрат ми каже: `Па ти, човече, од њега направи свеца`", присећа се Амфилохије Радовић, на шта му је одговорио да је казивао оно што су му срце и ум налагали.



Он је пред саму смрт, исповедао патријарха Павла, али је мало познато да га је у манастиру Острог, ради исповести, потражио и атентатор на Анту Павелића, Благоје Јововић.

"Било је то крајем 1998. године. Преда мном је био стамен, стабилан човек, висок као јаблан, у поодмаклим годинама. Био је то некадашњи млади официр Српске краљевске гарде. Каже, допутовао је из Аргентине, први пут у отаџбину после успостављања комунистичке југословенске власти, коју је презирао... Да разговарали смо. Говорио је да су у пролеће, мислим да је био апил 1957. он и Мило Кривокапић пуцали и ранили Павелића у Буенос Ајресу. Подлегао је Павелић убрзо у Шпанији... Благоје је по повратку у Аргентину умро. Био сам тамо, посетио сам му породицу и гроб", каже Амфилохије.

Власти у Подгорици су у њему препознале помагача осумњиченима за покушај државног удара, јер је недавно у затвору посетио Бранку Милић, са списка "завереника" из Србије.

"Оптужили су ме да сам један од помагача. А ја сам посетио ту сиротицу која је осам месеци у истражном затвору. Осам месеци, у самици без прозора. Однео сам и дао, не њој, јер то и није могуће, него у затворску кантину, уплатио нешто мало новца да има за кесицу чаја, кекс и кафу. А они: ево га, помаже државни удар. Брже боље заборавили да сам на позив министра унутрашњих послова, у изборној ноћи, изашао пред народ да смирим страсти. Е, после су смислили тај покушај државног удара. Па удри по свима који нису на линији тог њиховог игрокоза", прича митрополит Анфилохије.

Извор: Вечерње новости