Ћулумово ''НЕ'' Милораду Додику

МУП Републике Српске је одлуком о забрани митинга у Бањалуци изненадио јавност до нивоа да се ријетки усуђују уопште коментарисати шта се стварно догодило. Сматрало се да је питање одржавања овог у многочему контраверзног јавног скупа већ готова ствар, а онда саопштење наше полиције долази „к'о гром“ и буквално шокира јавност. Доиста, шта се овде догодило?

Уколико се желимо бавити шпекулацијама можемо калкулисати са могућношћу да је организатор скупа (читај: Милорад Додик) процијенио да ће бити слаб одзив грађана. Један сасвим изгледан грађански бојкот овог скупа је нешто шта би у политичком смислу Додику нанијело озбиљну штету. Зато је могао једноставно свом министру Драгану Лукачу наложити „излазну варијанту“ у виду ове забране.

Елем, сљедећа претпоставка је много реалнија. Можемо сасвим утемељено калкулисати са страхом Милорада Додика да би међународна заједница овај скуп могла оквалификовати као гест дестабилизације и кршења права, те управо њега оквалификовати одговорним.



Уплашио се Додик да би овај скуп могао послужити као изговор да му Европска Унија и поједине моћне државе уведу санкције – попут постојећих америчких. Више пута сам писао о томе како Милорад Додик панично страхује од санкција Европске Уније, Њемачке, Велике Британије, Француске... Сјестан је он одлично колико су га америчке санкције тешко оштетиле, види да представници других држава од њега бјеже као од „куге“, те да европски моћници само чекају погодан тренутак.

Елем, можемо се и даље бавити шпекулацијама, али бих се радије посветио чиненицама. Дакле, непобитно је да је МУП РС овај јавни скуп забранио у спорном дану. У Српској није проблем одржати десетине скупова подршке генералу Младићу и то у свих 364 дана у години. Проблематичан је само један дан – 11. јул. Зашто?

Одговор на предње питање је врло једноставан. Оно шта је 11. јул за Бошњаке, то је 5. август за Србе. У питању су симболички датуми општенародног страдања! Сад, запитајмо се како би се Срби понијели спрам идеја да неко 5. августа у Мостару организује митинг подршке генералу Анти Готовини, или у Бихаћу скуп подршке генералу Атифу Дудаковићу?

Но, кључно питање јесте шта чинити у случају да некаква екстремистичко-политичка групација затражи одобрење да у Сребреници одржи митинг подршке Насеру Орићу? Полиција функционише на одређеним принципима и стручњаци у тој области одлично знају шта значи нарушавање успостављених принципа. Уколико дозвољавањем митинга за Младића продукујемо „контрамитинг“ за Орића укупно смо нарушили стабилност, мир и безбједност уопште.

То су врло осјетљиве и ризичне ситуације и тога је наш МУП одлично свјестан. Зато неки људи у полицији проактивно-превентивно забрањују овај скуп на спорни дан, како би за убудуће успоставили принцип по ком ће спречавати и сличне појаве какве вређају Републику Српску, српски народ, али и какве могу произвести тешку дестабилизацију и хаос.

Овде, напокон, долазимо у позицију да растумачимо шта се објективно догодило. Саопштењем да полиција НИЈЕ СПОСОБНА обезбиједити два мирна јавна скупа у ствари обесмишљавају се све оне силне тврдње да је МУП Српске способан контролисати безбједност и у тешко радикалним ситуацијама.

Према ономе шта нам наша полиција редовито „сервира“ закључили смо да је МУП РС способан адекватно одговорити на ДВА ИСТОВРЕМЕНА ТЕРОРИСТИЧКА НАПАДА типа онога шта се својевремено догодило у Куманову (40 терориста). Сад сами себе демантују тврдњом да нису способни обезбиједити ни два мирна јавна скупа. То буди озбиљне сумње у погледу онога у шта нас полиција убјеђује.



Истина је сљедећа: МУП је и више него довољно капацитиран да адекватно одговори на захтјеве из Сребренице и Бањалуке. То је чињеница у коју не треба сумњати. Само, овде је питање процјене полиције да ли замишљена манифестација у Бањалуци може произвести дугорочне и тешке посљедице по укупну безбједност?!

Полиција има то право/надлежност да у случају ризичних окупљања грађана, каква можда нису ризична у датом тренутку, али дугорочно засигурно јесу, одлучи да НЕЋЕ дозволити реализацију нечијег захтјева. И то се овде објективно догодило. Полиција је одлучила да НЕЋЕ дозволити овај контраверзни скуп на бази процјене ризика какве повлачи.

Само, како у датим околностима предсједнику Додику, као стварном креатору ове провокације, рећи „НЕЋУ“? У полицији се за „НЕЋУ“ иде на дисциплински поступак. Зато полицајци вијековима практикују да у случајевима одбијања неређења просто кажу „НЕ МОГУ“, а онда то оправдају каквим-таквим разлозима.

Немојмо се уопште заваравати око тога да МУП доиста није способан реализовати постављене захтјеве, само је процјена најодговорнијих руководилаца била да је скуп у Бањалуци дугорочно опасан, нарушава опште принципе... да полиција није у функцији реализације нечијих ДНЕВНОПОЛИТИЧКИХ ПОЕНА, а понајмање ЦИЉНЕ ПОЛИТИЧКЕ ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈЕ.

На крају, помињање „најодговорнијих руководилаца“ доводи нас до питања: ко је коначни доносилац одлуке од забрани бањалучког митинга? Према законским овлаштењима то је свакако Директор полиције. Можемо се само заваравати око тога да је ова одлука донесена мимо директора Дарка Ћулума. Уосталом, ако пажљиво читамо саопштење полиције видимо да то није одлука надлежне ПУ Бања Лука, него одлука МУП-а, а то у конкретном случају значи директора Дарка Ћулума.

Значи, да резимирамо, директор Дарко Ћулум је Милораду Додику на полицијски начин рекао – НЕЋУ! Међутим, као стари полицијски вук промоћурно је дао образложење какво реално не стоји, али је у датим околностима најлакше брањиво, најмање безболно и по њега и по полицију којом руководи.

Кад сам у ранијим текстовима објашњавао да ће Ћулумово позиционирање на мјесту директора полиције донијети значајне промјене превасходно сам мислио на организовани криминал, његову ужу специјалност. Елем, овим посљедњим „НЕЋУ“ показао је једну нову димензију дјеловања, на каквој му треба јавно честитати.

бориславрадовановиц.блогспот.ба