Паре од пореза за бирократију

Судећи по прикупљеном новцу који се узима по основну пореза од грађана и привреде у БиХ би могло сасвим солидно да се живи, кад би се тај новац трошио на развој уместо на финансирање гломазног државног апарата и отплату кредита, оцењују стручњаци.
 
Управа за индиректно опорезивање БиХ  је прошле прикупила је рекордан износ прихода од индиректних пореза - 6,6 милијарди КМ односно 284 милиона КМ више у односу на годину раније.

Од тог износа на финансирање државних институција отишло је 750 милиона КМ, Федерација БиХ је добила 3,3 милијарде КМ, Република Српска 1,7 милијарди, а Дистрикт Брчко 168 милиона КМ.

Анализа Управе за индиректно опорезивање показује да се укупан бруто приход од 2010. до 2016. године просечно годишње повећавао за око три одсто.

На рачун јавних прихода РС лане је уплаћено 2,2 милијарди КМ

те додатних 11,7 милиона КМ по основу доприноса за Фонд солидарности.

Од пореза је наплаћено 434 милиона  КМ или 25 милиона више у односу на 2015. годину, а раст наплате  забележен је код већине јавних прихода.

С друге стране половина од тог износа се годишње потроши на плате службеника и отплату кредита.

Светлана Ценић, економска аналитичарка каже да је БиХ што се тиче прихода стране по основну индиректних и директних пореза парафискланих намета у врху земаља у региону у односу на БДП.

- Међутим расходовна страна је код нас катастрофална, а сав новац који се прикупи у јавне буџете прогутају јавна потрошња и  кредити, док се скоро ништа не усмерава на продуктивну страну односно на начин да се оплоди и врати грађанима кроз бољи живитни стандард - каже Ценићева. Тако да грађани и привредници који пуне јавне буџете остају кратких рукава.

- Поред тога што од државе ништа не добијамо стално се траже начини да се још више оптерете грађани кроз намете, као што је случај са повећањем акциза и најавама за повећање ПДВ - истиче Ценићева.

С друге стране стандард грађана драстично пада - просечна месечна потрошња домаћинстава у задње четири године је пала више од десет одсто, док је потрошња хране смањена за чак 16 одсто.

Промена економске политике

Економски стручњак, Игор Гавран, каже да се структуре власти на свим нивоима у БиХ годинама воде нерационалну економску политику.

- БиХ треба подстицајна економска политика и власт која би омогућила враћање акумулираних задужења без нових дугова. Енорман простор за уштеде лежи у престанку расипања јавног новца на бескорисну и предимензионирану администрацију те смањење губитака узрокованих корупцијом - истиче Гавран.

(Блиц)