Ухљебило се 30 Кувајћана у БиХ

Тако је у првом кварталу ове године странцима издато 657 радних дозвола, и то највише грађанима Србије – 165 и Турске - 83. Међутим, радну дозволу је доби и 51 Хрват, 43 Кинеза и 30 становника Кувајта.

''Највише радних дозвола издато је у делатности трговине на велико и мало – 144. У прерађивачкој индустрији издата је 81, у пословању некретнинама 62, а у образовању 52 радне дозволе'', каже стручни сарадник за односе са јавношћу, информисање и издаваштво Агенције за рад и запошљавање БиХ Борис Пупић.

Занимљиво је да највише странаца ухлебљење нађе у области трговине, упркос чињеници да су у трговци по броју у врху листе незапослених, односно, да на запослење у просеку чекају 10 година.

Економисти објашњавају да то што странци долазе да раде у БиХ није резултат неких позитивних трендова на тржишту рада, односно, повољности које им нуде овдашњи послодавци.

Економиста Зоран Павловић истиче да је то последица чињенице да стране фирме које послују на овим просторима немају претерано поверење у домаћу радну снагу.

''Људи из Европе и света запошљавају се у предузећима која су у власништву странаца, а који желе радну снагу из својих држаава. Не желе да ризикују са нашим кадром, него хоће да буду сигурни да ће посао бити обављен у предвиђеном року и како треба'', каже Павловић.

Додаје да је, у сваком случају, апсурд да у држави у којој људи годинама таворе на бироима, посао проналазе радници из бела света, а посебно у делатностима у којима се бележи суфицит радне снаге.

Сличног става су и послодавци, који су прилично изненађени да се на тржишту БиХ запошљавају и радници из Кувајта.

''Рекао бих да је ово још један апсурд у БиХ. С друге стране, велики проблем за нашу привреду је одлазак људи са ових простора, пре свега оних који су стручни и способни. Ако се настави овакава тренд, у далеко већој мери ћемо морати да увозимо радну снагу'', каже председник Уније удружења послодаваца РС Драгутин Шкербић.

Додаје да је чињеница да су код нас мале плате, али да је основни разлог што људи одлазе политичка нестабилност.

''Последица је тога што постајемо дефицитарни у погледу многих кадрова, а плашим се да ће бити све горе'', истиче Шкребић.

Подсетимо, из БиХ је лане само у Словенију и Немачку званично отишло седам пута више радника него 2013. године.

Према подацима АРЗ, ове две државе су пре 3 године издале 847, а у 2016. чак 5.857 радних дозвола.

Масован одлазак посебно је изражен од почетка 2017, када је БиХ за само 2 месеца напустило више радника него током целе 2013.

Посредством поменуте агенције, у Немачку одлазе медицинске сестре, а у Словенију возачи, вариоци, зидари и многе друге занатлије.

За разлику од званичних “канала”, из ове државе, углавном уз помоћ рођака и пријатеља, током године у иностранство оде и до 40.000 људи што је читав један град средње величине.

Половина машта да оде

Истраживање невладиног сектора показало је да у БиХ има око 700.000 особа старости до 30 година, те да би више од половине њих, да им се укаже прилика, одмах напустило ову државу. Процењује се да ће се у наредних 6 година само у РС број радно способних становника смањити за 59.000, што је погубно за привреду, показала је Анализа и пројекције стања на тржишту рада.

Према овом истраживању, до 2021. године из целе БиХ, у потрази за послом, отићи ће још око 140.000 људи, и то махом најспособнијих и најкомпетентнијих.

Извор: Блиц