Српска скоро заборавила борце

У редовима 4. подринске бригаде ВРС за слободу у отаџбинском рату животе је дало 85 бораца док су 132 рањена.

И руђански демобилисани борци сматрају да су од власти понижени, обесправљени, гурнути на маргину друштвених збивања а да су се у прве редове, али не оне борбене, пробили профитери, дезертери и они који нису окусили ни зрно барута.

„Туга је кад наш демобилисани борац, прве категорије, дође у канцеларију борачке организације и тражи једнократну помоћ од 30 до 50 КМ. Ми гледамо да му изађемо у сусрет али зар је он заслужио само социјану помоћ“, каже предсједник скупштине Борачке организације Рудо Момир Радовић.

Он подсјећа да је Тито највише цијенио своје борце који су награђивани и којима је указивана сва пажња и привилегије, а Република Српска је своје скоро заборавила.

Помоћник команданта руђанске бригаде Ђоко Анђић каже да је ово прилика да се бар помену имена свих оних који су положили животе, а оним који су преживјели узалуд је говорити јер је њихова борба изгубила вриједност захваљујући понашањем републичких институција .

„Припадници ВРС, ти јунаци су знали да су се борили за своје огњиште за своју Републику Српску и мора им се посветити посебна пажња и при запошљавању и добијању станова и на тим активностима никад не треба стати “, каже Миле Косорић, ратни командант 4.подринске бригаде ВРС.

Сличног је мишљења и ратни помоћник команданта бригаде Момчило Туба који истиче да народ не смије заборавити оне који су га одбранили.

Руђански демобилисани борци истичу да садашње републичке власти нису успјеле да још ријеше проблем бораца који су радили у Прибоју у Србији а никад нису дочекали да им се повеже ратни стаж.

Кажу да је од 1.200 припадндика биригаде из Рудог њих око 800 било запослено у Србији.


(БН телевизија)