Милионски дугови према радницима
У посљедње вријеме, у јавном сектору у Републици Српској (РС) присутна је тенденција раста унутрашњег дуга, међу којима су и милионски дугови по основу накнада радницима у јавном сектору.
Република Српска
Ревизори наглашавају да је, у суштини, недостатак новца за буџетску потрошњу био основни разлог кашњења у исплати накнада запосленима.
Међу њима је дуг по основу обавеза проистеклих из радних односа, а које су признате као право радника важећим законским и подзаконским прописима и то најчешће за обрачунате, а неисплаћене накнаде за помоћ (рођење дјетета, смрт члана породице, теже болести итд.), превоз, отпремнине, јубиларне награде и регрес, упозорила је Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске.
Ревизија је у предстудијском испитивању на тему радних спорова у јавном сектору и њиховог утицаја на буџет Републике Српске навела да су највећи дужници по основу неисплаћених накнада четири институције – министарства унутрашњих послова, просвјете и културе и правде те Пореска управа.
Проблем с неисплаћивањем накнада гарантованих позитивним законским прописима у Републици Српској почео је у 2014. години, кулминирао у 2015., док је у 2016. дошло до стагнације дуговања по овом основу.
"Разлог за неисплаћивање прописаних накнада јесте тај што за исте нису била одобрена довољна средства у буџетима институција", наглашавају из Главне службе за ревизију јавног сектора Републике Српске.
Институције које имају највећа дуговања по овом основу су приликом планирања буџета исказивале реалне потребе, односно захтијевале су износе који би покрили сва права запослених.
Међутим, приликом одобравања буџета, Министарство финансија је од 2015. године институцијама умањило износ на позицијама за накнаде за отприлике једну трећину средстава у односу на одобрена средства за 2014. и то без образложења.
Ревизори подсјећају да је Влада РС индиректно исказала опредјељење да се достигнути ниво права запослених у јавном сектору не умањује, а у проблем се укључила и Агенцији за мирно рјешавање радних спорова, чиме је избјегнут процес пред судовима и посљедично трошкови поступка и камата, тако да практично никакве штете по буџет није било, јер су исплаћивана средства која су свакако требала бити исплаћена.
Ревизори сматрају да је Влада РС усљед притиска због недостатка новца настојала да неке од обавеза пролонгира, између осталих и обавезе по основу накнада из радног односа.
Истовремено, настојало се пронаћи и рјешење за овај проблем не доводећи у питање права запослених.
Посљедња у низу активности на рјешавању овог проблема јесте Меморандум о разумијевању о измиривању обавеза из претходног периода, потписан 21. априла између Владе РС и гранских синдиката.
Иако се у овом тренутку не може са сигурношћу тврдити да ће средства за провођење наведеног Меморандума бити осигурана, као ни да ће се редовне исплате одвијати предвиђеном динамиком, ревизија није прејудицирала неуспјех тог договора Владе РС и синдиката.
(Фена)
Међу њима је дуг по основу обавеза проистеклих из радних односа, а које су признате као право радника важећим законским и подзаконским прописима и то најчешће за обрачунате, а неисплаћене накнаде за помоћ (рођење дјетета, смрт члана породице, теже болести итд.), превоз, отпремнине, јубиларне награде и регрес, упозорила је Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске.
Ревизија је у предстудијском испитивању на тему радних спорова у јавном сектору и њиховог утицаја на буџет Републике Српске навела да су највећи дужници по основу неисплаћених накнада четири институције – министарства унутрашњих послова, просвјете и културе и правде те Пореска управа.
Проблем с неисплаћивањем накнада гарантованих позитивним законским прописима у Републици Српској почео је у 2014. години, кулминирао у 2015., док је у 2016. дошло до стагнације дуговања по овом основу.
"Разлог за неисплаћивање прописаних накнада јесте тај што за исте нису била одобрена довољна средства у буџетима институција", наглашавају из Главне службе за ревизију јавног сектора Републике Српске.
Институције које имају највећа дуговања по овом основу су приликом планирања буџета исказивале реалне потребе, односно захтијевале су износе који би покрили сва права запослених.
Међутим, приликом одобравања буџета, Министарство финансија је од 2015. године институцијама умањило износ на позицијама за накнаде за отприлике једну трећину средстава у односу на одобрена средства за 2014. и то без образложења.
Ревизори подсјећају да је Влада РС индиректно исказала опредјељење да се достигнути ниво права запослених у јавном сектору не умањује, а у проблем се укључила и Агенцији за мирно рјешавање радних спорова, чиме је избјегнут процес пред судовима и посљедично трошкови поступка и камата, тако да практично никакве штете по буџет није било, јер су исплаћивана средства која су свакако требала бити исплаћена.
Ревизори сматрају да је Влада РС усљед притиска због недостатка новца настојала да неке од обавеза пролонгира, између осталих и обавезе по основу накнада из радног односа.
Истовремено, настојало се пронаћи и рјешење за овај проблем не доводећи у питање права запослених.
Посљедња у низу активности на рјешавању овог проблема јесте Меморандум о разумијевању о измиривању обавеза из претходног периода, потписан 21. априла између Владе РС и гранских синдиката.
Иако се у овом тренутку не може са сигурношћу тврдити да ће средства за провођење наведеног Меморандума бити осигурана, као ни да ће се редовне исплате одвијати предвиђеном динамиком, ревизија није прејудицирала неуспјех тог договора Владе РС и синдиката.
(Фена)
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (18)
Зоки
Ја да сам на мјесту Додика,никад овим из јавног сектора неби исплатио ни фенинга тих дуговања.Ти исти радници(нерадници)зиве са грбаце радника из реалног сектора који једва крпе крај с крајем без икаквог бенифита,за разлику од њих.И на крају да казем тим паметњаковицима који коментарису глупости,да излаз из кризе нису задузења и кредити,него стедња,повецања производње и извоза,а мање увоза свега и свацега.
Бетовен
Све сте лијепо написали осим главнр ствари. Колики је дуг?
Император
Сад ће лова из Русије,нема фрке,Вљадимир је обећао велики кредит а и нафта је пронађена код пелагићева.Миле има све под контролом.
Република Стецајна
Сваким даном све боље И боље. Само се питам ста је понудјено за гаранцију ?
МК
БАШ МИ ИХ ЈЕ ЖАО ПА ОНИ НЕСМИЈУ НИ ШТРАЈКОВАТИ.
ННН
Сцим стигне први Кредит Преседник це то исплатити није Миле циција....
Со wхат?
Само се анализира, константује се стање и ником ништа? Досадило више.
јасна
Пропаст РС банкрот све ближи. Гласајте за Додика ви из јавних установа па незнам што ваш миљеник води у пропаст.
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.