Утихнуло звоно школе у Прелову

Тако су , послије 105 година, ове школе кроз коју су прошле генерације ученика, на стотине просвјетних радника замандаљена врата школске зграде.

Подаци говоре да је 1974.године наставу у централној и пет подручних школа похађало 1.384 ученика.

Милија Илић био је 30 година секретар у овој школи гдје је стекао и пензију.

“У централној и подручним школама радило је 70 просвјетних радника, за ученике су ангажована два ђачка аутобуса а у вишим разредима су била по четири одјељења", присјећа се Илић.

Прва школа у Прелову отворена је 1912.године и одавно је њена зграда рушевина у којој су настањена само сјећања.

„Похађала сам наставу у старој згради 1962.године а у комбинованим одјељењима поред нас редовних ученика било је и оних много старијих па чак и момака и дјевојака за женидбу“, присјећа се Душанка Кнежевић.

У сјећања ће сигурно утонути и прича о последња три ученика ове сеоске школе. Причаће се некад и о прастарој табли, нагорјелој фуруни, исписаним именима на скамијама и учитељици Биљани Данојлић која дјели ужину са ученицима.

„С обзиром да су била само три ученика могла сам доста времена да им посветим и улијем више знања. Они су ми, као својој другарици причали и догодовштине из сеоског живота. Иначе, та дјеца су, иако живе на селу и раде сеоске послове, била жељна и жедна знања“, каже Данојлићева.

Кад утихну школска звона замру сеоске куће а сељаци бјеже у град остављајући вјековна огњишта својих прадједова.

„Народа нестаје. Куће остају пусте и закоровљене. Родио сам се у фамилији са 12 чланова који су живјели сложно и братски. У самом селу Прелову остало је сад још само неколико мјештана. Туга и жалост“, прича Коста Илић.

Зоран Папић, један од домаћина који је остао да живи на селу каже да је главни разлог одумирања села незапосленост омладине.

„Млади немају посла, могућности да оснују породицу на селу, које је заборављено, и бјеже у град или у Србију и иностранство. Тако и школе закључавају врата“, додаје Папић.

Тужно је у дворишту школске зграде у Прелову. Умјесто дјечије граје вјетар свира своје арије у крошњама бреза које су ученици и наставници посадили.

Ускоро ће школска врата зарасти у коров и зграда, у којој се одвијао живот села кроз забаве, игранке, конференције, политичке скупове и друге манифестације почети да се урушава као и многе друге грађевине у вишеградском крају.

(БН телевизија)