Прлаиновић и даље жали: Овај тим, базен, шанса...

Андрија Прлаиновић славио је са осталим репрезентатвцима и навијачима победу над Грчком, али после меча ипак није могао да сакрије да га још боли пораз од Хрватске.

Освојена бронза Андрији прија, али га и "пече" и подсећа на неуспех у полуфиналу, у којем је одиграо чудесно, али је морао да пружи руку противнику.

"Сви смо учествовали у освајању бронзе, од првог до последњег. Заслужили смо медаљу, али остаје жал, јер ипак мислим да смо најбоља екипа овде, али нисмо пружили највише. Та утакмица у полуфиналу је била испод нашег нивоа и идемо кући само са бронзом. Мислим да је састав Србије који је дошао овде ипак квалитетнији у односу на ривале, али биће времена за анализу".

Одговор на свако новинарско питање, Прлаиновић је завршавао причом о полуфиналу, што најбоље показује колико га тај пораз боли.

"Јесте да је освојено све што је могло у последње три и по године и негде је наравно морало да дође до пада, пораза, али мислим да смо ми доста допринели томе сами, размишљањима после Рија да ћемо кад-тад пасти са трона и да ће неко други узети златну медаљу. Више бих волео да нас је неко надиграо. Овај пут смо сами себе поделили и зато ми је мало жао полуфинала. Та одбрана је била испод нашег нивоа..."

На констатацију да је турнир ипак завршен победом и наставком низа медаља, Прлаиновић се ипак осмехнуо. Бар накратко.

"То је одлично, сјајно... Велика је разлика између бронзе и четвртог места, које доноси тежак осећај и горак укус. Једном сам у репрезентацији изгубио меч за бронзу и није леп осећај. Ово је наставак континуитета освајања медаља и са те стране треба бити задовољан. Мени играчки остаје жал, јер нећемо имати пуно оваквих прилика у каријерама. Ово је највећа светска позорница,  најлепши базен на којем може да се игра ватерполо и остаје жал што вечерас нисам у финалу против Мађарске", погнуте главе завршио је српски ватерполо чаробњак.

Извор: мондо.рс