Инцко у проблему због финансија

ОХР се сигурно неће затворити још неко вријеме, будући да је и дејтонска категорија, међутим упитани су и његов капацитет и стварне могућности па и уопште жеље за неким дјеловањем и мијешањем у своје надлежности БиХ.

Све смањено за пола

Према подацима од прошле године, у ОХР-у ради 89 домаћих радника и 15 страних држављана, међу којима је и шеф Валентин Инзко. Од 2009. године, кад је именован као вјероватно посљедњи високи представник, буџет му је смањен за 47 посто, а број особља за 53 посто!

У међувремену је од ОХР-а издвојена функција специјалног изасланика ЕУ-а коју сад обавља шеф Канцеларије ЕУ у БиХ, а и та функција је замало укинута у фебруару ове године јер у Бриселу је сматрају сувишном. Све ово наведено је и у Инзковим извјештајима о пословању које шаље у Уједињене нације и објављује на службеним страницама.

Први егзистенцијални проблем с којим се Инзко суочио био је простор за смјештај особља. Кирија у згради Унионинвеста у сарајевским Ковачићима постала им је прескупа, па се ишло на варијанту тражења јефтинијег.

Међутим, гдје год су покуцали на врата, власници пословних простора су му, чувши о коме је ријеч, одмах на папир ставили још "папренију" бројку. На крају су остали у истој згради јер су добили попуст од двадесетак посто у односу на пријашњу цијену.

Истовремено су добили и мањи простор, јер су неке канцеларије закључане, па се сад морају мало "гурати". Тако ће то трајати још који мјесец, а за даље ће се видјети.

Инзко је својевремено имао основну плату једнаку оној комесара Европске уније, која је тачно 19.909,89 еура. На то треба додати остале накнаде. Он је прије неколико година саопштио да је своју плату преполовио, што би значило да данас зарађује стотињак хиљада еура годишње, иако је у јавност пуштена и никад потврђена информација да му је плата смањена на "скромних" пет хиљада еура.

Недавно је морао преполовити и плате већег броја запослених ОХР-а, наравно домаћих. Да би се избјегло отпуштање, неки су наставили радити на пола радног времена. Више пута је, углавном у препуцавању с Милорадом Додиком, трошкове ОХР-а правдао тиме да се они не плаћају из буџета у БиХ.

Чланице ПИЦ-а касне с уплатама

Буџет ОХР за 2016/17. годину износи 5,9 милиона евра, које уплаћују земље чланице Савјета за провођење мира, и мањи је него ранијих година. ЕУ даје 54,37 посто новца, САД 22, Јапан десет, Русија 1,2, Канада 3,03, Организација исламске конференције 2,5 посто новца, док остале чланице плаћају заједно 6,9 посто. Барем би то тако требало бити.

Међутим, не би било први пут да земље чланица Савјета за провођење мира (ПИЦ) у БиХ не уплаћују свој удио. Будући да је шеф ОХР-а на годишњем одмору у Америци гдје прати супругу која наступа у тамошњим операма, нисмо могли добити потврду које земље касне с "контрибуцијом" и на наш упит тек смо добили одговор да све што се тиче буџета ОХР-а, уплата, исплата, кашњења дознака и слично "можемо наћи на њиховој интернет страници".

Судећи према тим извјештајима, ОХР се с овим проблемом суочава скоро сваке године, а једном се ово питање "кашњења" с уплатама нашло и у комуникеу, односно службеној изјави објављеној након сједнице амбасадора који чине Управни одбор ПИЦ-а.

''Управни одбор ПИЦ-а потврђује да сва резервисана средства за нерасподијељене и ненаплаћене приходе јесу и остају оправдани трошкови ОХР-а. Позивамо све неплатише да уплате своје доприносе'', саопштено је тако у предзадњој реченици комуникеа од 5. децембра 2013.

Услови за затварање ОХР-а су одавно познати и на том, дијелом нејасном, списку "пет плус два циљева и увјета" су рјешавање питања државне и војне имовине, фискална одрживост, владавина права, потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању, провођење арбитражне одлуке за Брчко Дистрикт, као и "позитивна процјена ситуације у БиХ од стране Управног одбора ПИЦ-а".

Међутим, затварање ОХР-а може се очекивати оног тренутка кад БиХ добије кандидатски статус за чланство у ЕУ или чак непосредно прије тога будући да БиХ с овом канцеларијом с оваквим овлашћењима "као полупротекторат" не може ући у ЕУ.

Ал' се некад добро јело...

Већ данас су ОХР и Инзко невидљиви у политичком систему БиХ, за разлику од Паддyја Асхдоwна који је дневно знао смијенити десетак бх. званичника. У свом мандату од јуна 2002. до јануара 2006. овај Британац је наплатио укупно више од милион евра.

Швеђанин Царл Билдт, за годину и по дана колико је провео у БиХ зарадио је око 450.000 евра, а приближно исти износ инкасирали су и Нијемац Цхристиан Сцхwарз-Сцхиллинг и Словак Мирослав Лајчак. Шпанац Царлос Wестендорп, који је дужност високог представника у БиХ обављао од јуна 1997. до јула 1999. године, зарадио је око 600.000 евра.

Wолфганг Петритсцх је за 32 мјесеца колико је провео у БиХ добио око 800.000 евра. Инзко се у посљедњих осам година углавном фокусирао на писање негативних извјештаја која је читао пред Савјетом безбједности УН-а у Неw Yорку или оштре осуде потеза, углавном Милорада Додика, изражавања жаљења и забринутости.

Извор: Фактор.ба