Дјечија радост са 82 године
Да је циљ бити човјек, а срећа бити и остати дијете, обично сазнамо од оних који су дочекали дубоку старост, а остали досљедни својим сновима и машти. Не дозволите ни највећим животним препрекама да вам угасе пламен радости и љубави – животни мото је Илинке Благојевић, која је у Дому за стара лица “Свети Никола” у Бијељини прославила свој 82. рођендан.
Република Српска
Како године пролазе, бројеви у календару бивају суморнији, терет на плећима тежи, а боре дубље. Вријеме неумољиво пише рецке, а здрав и срећан човјек пркоси осмијехом, неуморним дамарима и вјером. Вјером у живот.
“Живот ми је био лош, терет био на леђима. Кичма ми је била добра шта сам радила. Али сам своју старост дочекала да сад уживам са својом дјецом”, прича старица.
И те како живахна, бака Илинка пркоси деветој деценији.
“Волим коло, у суботу сам играла коло, нисам нигдје стала. Са Ћаном сам се сликала.”
Волим живот, игру и пјесму, волим да се уредим, нашминкам, али и да са пријатељима причам о младости, каже бака Илинка. Са сјетом додаје: прије су се разлози за славља сами наметали, а данас, како истиче, у овим годинама мало треба за “диван дан”.
“Жеља ми је да будем здрава. Кад вечерам да умрем, да се не патим само.”
Када се у животној биљешци почну назирати велики бројеви и мале жеље, покоја суза ипак призива минуло вријеме. Бака Илинка без брачног друга остала је прије 12 година, каже - то јој је био најтежи тренутак у животу.
“Нема ништа теже, најтеже је кад останеш сам без свог друга, а мушкарцима је ипак теже, жена се снађе и себи је способна да спреми нешто.”
Иинка је поносна мајка троје дјеце, бака осморо унучади, а има и четири праунуке.
Од децембра прошле године она је у Дому за стара лица “Свети Никола” у Бијељини. Из Дома позивају све заинтересоване да их посјете сваког дана до краја августа у терминима 10-12 и 14-16 часова.
Бака Илинка на сва уста хвали Дом. Да то није за бадава, показује и несвакидашња прослава њеног рођендана.
“Живот ми је био лош, терет био на леђима. Кичма ми је била добра шта сам радила. Али сам своју старост дочекала да сад уживам са својом дјецом”, прича старица.
И те како живахна, бака Илинка пркоси деветој деценији.
“Волим коло, у суботу сам играла коло, нисам нигдје стала. Са Ћаном сам се сликала.”
Волим живот, игру и пјесму, волим да се уредим, нашминкам, али и да са пријатељима причам о младости, каже бака Илинка. Са сјетом додаје: прије су се разлози за славља сами наметали, а данас, како истиче, у овим годинама мало треба за “диван дан”.
“Жеља ми је да будем здрава. Кад вечерам да умрем, да се не патим само.”
Када се у животној биљешци почну назирати велики бројеви и мале жеље, покоја суза ипак призива минуло вријеме. Бака Илинка без брачног друга остала је прије 12 година, каже - то јој је био најтежи тренутак у животу.
“Нема ништа теже, најтеже је кад останеш сам без свог друга, а мушкарцима је ипак теже, жена се снађе и себи је способна да спреми нешто.”
Иинка је поносна мајка троје дјеце, бака осморо унучади, а има и четири праунуке.
Од децембра прошле године она је у Дому за стара лица “Свети Никола” у Бијељини. Из Дома позивају све заинтересоване да их посјете сваког дана до краја августа у терминима 10-12 и 14-16 часова.
Бака Илинка на сва уста хвали Дом. Да то није за бадава, показује и несвакидашња прослава њеног рођендана.