Храна из ЕУ кроз Хрватску до БиХ

У истом периоду вриједност извоза у тој категорији износио је нешто више од 82 милиона долара.

У првом полугодишту ове године увезено је животињских и биљних уља и масти у вриједности од 19,6 милиона долара, док је вриједност извоза тих категорија била око шест пута мања.

Економиста Ђурђица Стојадиновић, која се бави истраживањем тржишта, рекла је да је значајна вриједност оствареног увоза хране и категорија производа везаних за исхрану у односу на величину тржишта Српске, као и да је значајан дисбаланс између увоза и извоза.

Према њеним ријечима, тржиште Републике Српске и цијеле БиХ погодно је за остваривање увоза, јер су увозници у повољнијем положају од извозника.

Они су у повољнијем положају у првом реду захваљујући систему каренси борда, то јест валутног одбора на којем почива политика Централне банке БиХ, а који одређује фиксан курс КМ.

"Другу погодност за увознике можемо гледати у томе што је највећи дио увоза, око 70 одсто када је ријеч о храни и артиклима који се користе у прехрани, остварен са ЕУ. Европски пут БиХ је обавезује на примјену разних уговора са том групацијом земаља, међу којима је отварања свог тржишта и константно укидање царина на велики број производа", навела је Стојадиновићева.

Она је истакла да се укидањем царина увозницима у калкулацији цијене производа које ће нудити на овом тржишту губе царински трошкови, те преко Хрватске се, као кроз неки лијевак, призводи сливају на наше тржиште.

Стојадиновићева је навела да, уз ово, производи који се дистрибуишу из ЕУ на тржишта ван те групације, су значајно субвенционисани, дају се премије и друге погодности, а што ће се у коначници одразити на то да ће се снизити коначна продајна цијена производа који стигне на тржиште Српске.

"Када се све то узме у обзир, као и то да су трошкови производње по јединици производа у ЕУ знатно нижи него код нас, онда ништа чудно да је и продајна цијена њихових производа често нижа него цијена домаћег производа", истакла је Стојадиновићева.

Она је додала да је присутна и јака промоција производа, у шта се издвајају значајна средства.

Стојадиновићева је навела да погодности пласману великог броја производа на тржиште Републике Српске омогућава и то што у Српској не постоје велики произвођачи или дистрибутери, као и да нема формирања холдинга за одређену врсту послова.

"Не желим сада улазити у то какав се квалитет производа нуди на тржишту Српске, али увјерена сам да ће у будућности долазити до све агресивнијих наступа у циљу заузимања све већег тржишног учешћа за увезене прехрамбене производе, јер се тржишта хране и енергије данас сматрају стратешким", рекла је Стојадиновићева.

(Агенције)