Српска као модел за Космет

Сматрају да би он требао да буде још много шири од унутрашњег српског и преговора са Албанцима о решењу, како каже председник Вучић ,,замрзнутог конфликта“.

Научни савет сматра да много тога на просторима бивше СФРЈ није ни изблиза трајно и објективно решено, и да су у том фрижидеру ,,замрзнутог конфликта“ попаковане многе покварене ствари које се морају почистити, пре него што до било каквог озбиљног дијалога дође.

"Као прво, Србија се не сме понашати као губитничка снага, јер пре 18 година није капитулирала пред НАТО пактом, него је само грубо изиграна Кумановским споразумом који су западне гарантне силе на челу са САД, када су виделе да не могу победити српску војску, потуриле с циљем да изврше обману.

Било им је стало да свету покажу да из рата излазе као победници а и да остваре крајњи циљ због којега су и отпочели агресију, отму Косово и Метохију од Србије, односно тадашње СР Југославије.

Друго, изиграна је повеља УН 1244 која ни једним својим словом не предвиђа самостално Косово.

Треће, Космет је буквално отет Србији, па и формално пре једне деценије, на фингираном једнонационалном албанском референдуму, а онда га западне мецене признале за некакву ,,независну државу“.

У свим случајевима, истиче професор др Миро Керкез,“ грубо је прекршено међународно право и примењена гола сила над правдом и цивилизацијским нормама“.

"Дакле, дошло је време, а ако није, треба сачекати, да се отворено о свему овоме поведе дијалог на међународном нивоу, јер смо сигурни да нема Србина који ће икада смети да Албанцима призна тапију за њихову државу у српској најстаријој постојбини, која је под вишевековним заветом свих наших предака", каже челник Научног савета Сроске краљевске академије научника и уметника.

"Има појединих интерешџија који су пожурили да кажу како је Србија само у минулом веку ратовала шест пута и да би нестала у било којем наредном рату. Колико смо схватили нико ратовање и не помиње а и ми смо потпуно доследни у својим ставовима за мирно решење овог, како и сам председник Вучић рече ,,залеђеног конфликта“.

СКАНУ сматра да је „дошло време да се са Албанцима поведе отворен дијалог о суживоту у јужној покрајини“.

"Они могу да добију онолико колико је Република Српска добила у оквиру Босне и Херцеговине. Ако се то њима и њиховим покровитељима чини да је недовољно, онда треба поставити отворено питање.

Република Српска ни по броју становника ни по територији, није мања од Косова и Метохије, па ако страна која их подржава сматра да су на легалан начин добили ,,државу“ треба дозволити референдум и у Републици Српској, и ради међународног права, и ради Божје правде", сматра професор Керкез.

Керкез тврди да ће у противном, све док на Балкану постоје двоструки аршини појединих земаља запада, ригидни за Србе а дарежљиви за Албанце, па и многе остале унаоколо, на рачун Срба, овде ће бити присутан "залеђени конфликт".

"Он се може одледити само када Запад схвати да је за решење овог, слободно можемо рећи вишевековног спорења и трвења, потребна једна гарантна међунаородна конференција у виду некаквог новог рецимо Берлинског конгреса, која би правилно и у духу компромиса задовољила и српску и албанску страну на Балкану, па можда поставила и нове границе, мање трусне и потецијално опасне од данашњих".

Научни савет академије подржава од народа изабраног председника Србије Александра Вучића у његовој иницијативи да се отпочне миран и трезвен разговор о реалности на Косову и Метохији, каже Керкез и додаје:

"Сигурни смо да се ми на Балкану никада, као ни раније кроз историју, не можемо ваљано договорити, па је излаз у поштеном посредовању оног дела света, дакле Запада, обавезно Русије и Кине, да питање односа на Балкану реши на начин као што су то и раније чинили најзначајнији међународни фактори у свету“.

"Дакле, докле год САД и Запад буду кројили судбину Балкана очигледно на штету Срба и српског народа, до решења се неће моћи доћи. Пре две и више деценије то се снагом силе можда и могло радити па помоћи Хрватској да изведе ,,Олују“, бомбардовати предајнике по Крајини и Босни да се помогне онима који су ратовали против Срба, извести агресију на Југославију због Косова и Метохије... Међутим, овде не можемо а да не подсетимо и на стихове великог Његоша: Није вино ко што прије бјеше, није свијет оно што мишљасте, барјактару дариват Европу, грехота је о том и мислити“.

Барјак се нешто много љуља преко Атлантика, а Русија која је Србима кроз историју увек била заштиница, све је јача.

"Зато можда ваља и сачекати" , закључује др Керкез.

"У праву су они који кажу да у ратове не треба ићи. Али овога пута нам је потребно да и у миру макар нешто повратимо и добијемо! Мудро, тактички, кад се стекне време. Не брзати, јер немамо потребе за тиме. Српски народ је кроз историју трпео и много дуже окупације па и ова на Косову и Метохији не може вечно потрајати!

БН (В.М.)