Општине у Српској дужне 285 милиона
Укупан дуг општина и градова у Републици Српској по основу директног задужења на крају прошле године износио је 285,6 милиона КМ, а највећи проценат задужености односу на приходе имају Кнежево, Пелагићево, Добој и Источни Стари Град, подаци су Министарства финансија РС.
Република Српска
Због немогућности измирења дугова према Инвестиционо-развојној банци РС по основу емитованих обвезница неке општине су предложиле, а Савез општина и градова у њихово име упутио иницијативу ИРБ-у да им се омогући репрограм тих обавеза.
Да је стање у општинским касама далеко од доброг показују и подаци Пореске управе РС. Према списку пореских дужника неизмирене пореске обавезе почетком прошлог мјесеца имале су општине Шамац, Крупа на Уни, Брод, Билећа, Источно Ново Сарајево.
Према подацима Министарства финансија о задужењу на крају прошле године највећи проценат задужености у односу на редовне приходе остварене у претходној фискалној години имали су Кнежево 22,88 одсто, Пелагићево 19,59 одсто, Добој 18,42 и Источни Стари Град 17 одсто.
Од укупно 64 јединице локалне самоуправе у РС, њих 56 је кредитно задужено, док само осам општина и градова није имало кредитних задужења на крају прошле године.
Колико су општине задужене најбоље показује најсвјежији примјер општине Шамац која није могла Дому здравља у тој општини да изда гаранцију у висини једног бољег аутомобила.

Дом здравља Шамац је прошле седмице поништио тендер за набавку кредита од 102.000 КМ, а у образложењу је наведено да судужник, општина Шамац, због презадужености и доспјелих, а неизмирених обавеза према Пореској управи РС не може добити сагласност Министарства финансија РС јер не испуњава законске прописе за издавање гаранција као средства обезбјеђења враћања кредита.
Општине траже од ИРБ-а репрограм обавеза
Предсједник Савеза општина и градова РС Љубиша Ћосић рекао је за ЦАПИТАЛ да велики број општина има проблема са презадуженошћу и враћањем дугова.
„Недавно смо на иницијативу неколико општина попут Шамца и Српца, упутили допис Инвестиционо-развојној банци која је куповала обвезнице општина, с циљем да им омогући репрограм тих обавеза“, казао је Ћосић.
Он је потврдио и да општина Источно Ново Сарајево, на чијем се челу налази, има проблема са измиривање пореских обавеза. Дуг ове општине према Пореској управи почетком прошлог мјесеца износио је 294.320 КМ.
„Имамо проблема са буџетом. Нама 24 одсто буџета чине порески приходи, а непорески 76 одсто. То је јединствен случај у РС и управо због тога некад нисмо у могућности да плаћамо обавезе, тако да сада имамо неплаћене порезе и доприносе за четири мјесеца“, нагласио је Ћосић.
Ћосић је рекао значајан број општина у проблему било по основу структуре прихода или по основу процента задужености.
„Једине локалне заједнице које немају озбиљнијих проблема са финансирањем су општине које накнаду по основу природних ресурса, осим шумских. То су Вишеград, Требиње, Мркоњић Град, Угљевик и друге“, казао је он.
Истакао је да би општинама помогло уколико би добиле више новца од ПДВ-а, али да је то тешко очекивати.
Говорећи о могућности репрограма обавеза насталих по основу емисије обвезнице економиста Милош Грујић за ЦАПИТАЛ каже да је највећи купац муниципалних обвезница у Републици Српској била Инвестиционо-развојна банка, док је секундарна трговина занемарива.
С тим у вези, како додаје, репрограм би био могућ ако би се продавци и купци обвезница договорили да се мијења отплатли план.
„Истина, тиме се нарушава повјерење у тржиште, али ако постоји воља са обје стране не треба је гушити. Вјерујем да се идеја односи на намјеру да се искористи могућност “развлачења” постојећих дугова на дужи период, а по нижим каматним стопама. Наиме, до 2012. каматне стопе су биле много веће него данас јер је стопа ЕУРИБОР-а била већа. Према томе, постоји простор и повољан моменат на тржишту да се иде у том правцу“, истакао је Грујић.
Извор: Цапитал.ба
Да је стање у општинским касама далеко од доброг показују и подаци Пореске управе РС. Према списку пореских дужника неизмирене пореске обавезе почетком прошлог мјесеца имале су општине Шамац, Крупа на Уни, Брод, Билећа, Источно Ново Сарајево.
Према подацима Министарства финансија о задужењу на крају прошле године највећи проценат задужености у односу на редовне приходе остварене у претходној фискалној години имали су Кнежево 22,88 одсто, Пелагићево 19,59 одсто, Добој 18,42 и Источни Стари Град 17 одсто.
Од укупно 64 јединице локалне самоуправе у РС, њих 56 је кредитно задужено, док само осам општина и градова није имало кредитних задужења на крају прошле године.
Колико су општине задужене најбоље показује најсвјежији примјер општине Шамац која није могла Дому здравља у тој општини да изда гаранцију у висини једног бољег аутомобила.

Дом здравља Шамац је прошле седмице поништио тендер за набавку кредита од 102.000 КМ, а у образложењу је наведено да судужник, општина Шамац, због презадужености и доспјелих, а неизмирених обавеза према Пореској управи РС не може добити сагласност Министарства финансија РС јер не испуњава законске прописе за издавање гаранција као средства обезбјеђења враћања кредита.
Општине траже од ИРБ-а репрограм обавеза
Предсједник Савеза општина и градова РС Љубиша Ћосић рекао је за ЦАПИТАЛ да велики број општина има проблема са презадуженошћу и враћањем дугова.
„Недавно смо на иницијативу неколико општина попут Шамца и Српца, упутили допис Инвестиционо-развојној банци која је куповала обвезнице општина, с циљем да им омогући репрограм тих обавеза“, казао је Ћосић.
Он је потврдио и да општина Источно Ново Сарајево, на чијем се челу налази, има проблема са измиривање пореских обавеза. Дуг ове општине према Пореској управи почетком прошлог мјесеца износио је 294.320 КМ.
„Имамо проблема са буџетом. Нама 24 одсто буџета чине порески приходи, а непорески 76 одсто. То је јединствен случај у РС и управо због тога некад нисмо у могућности да плаћамо обавезе, тако да сада имамо неплаћене порезе и доприносе за четири мјесеца“, нагласио је Ћосић.
Ћосић је рекао значајан број општина у проблему било по основу структуре прихода или по основу процента задужености.
„Једине локалне заједнице које немају озбиљнијих проблема са финансирањем су општине које накнаду по основу природних ресурса, осим шумских. То су Вишеград, Требиње, Мркоњић Град, Угљевик и друге“, казао је он.
Истакао је да би општинама помогло уколико би добиле више новца од ПДВ-а, али да је то тешко очекивати.
Говорећи о могућности репрограма обавеза насталих по основу емисије обвезнице економиста Милош Грујић за ЦАПИТАЛ каже да је највећи купац муниципалних обвезница у Републици Српској била Инвестиционо-развојна банка, док је секундарна трговина занемарива.
С тим у вези, како додаје, репрограм би био могућ ако би се продавци и купци обвезница договорили да се мијења отплатли план.
„Истина, тиме се нарушава повјерење у тржиште, али ако постоји воља са обје стране не треба је гушити. Вјерујем да се идеја односи на намјеру да се искористи могућност “развлачења” постојећих дугова на дужи период, а по нижим каматним стопама. Наиме, до 2012. каматне стопе су биле много веће него данас јер је стопа ЕУРИБОР-а била већа. Према томе, постоји простор и повољан моменат на тржишту да се иде у том правцу“, истакао је Грујић.
Извор: Цапитал.ба
Повезане вијести
Французи покушали да сруше тендер за ауто-пут Рача-Бијељина
Република Српска
0
Фестивал српских пјесама и игара у Источној Илиџи
0
Када страначки шеф преузме улогу: Додик заробио институције Републике Српске
11
Разбијена криминална група: Дрога са Пала преко Сарајева ишла ка Зеници
2
Срђан Лакић: Лаж је да напуштам Покрет Сигурна Српска
3
Подршка Српској не значи послушност Милораду Додику
12
Коментари (9)
хмм
Како неће кад у Општини Источно Ново Сарајево још нису само запослили и пингвине.
ГОТОВО ЈЕ
АУТОНОМИЈА РС ДОВОДИ ДО ЕКОНОМСКЕ ПРОПАСТИ, ЗАСТО НЕ ПРИЗНАТИ ДА ЈЕ РС БАНКРОТИРАЛА, ПА ДА СЕ НЕСТО ПОКУСА СА ЉУДИМА ОД СТРУКЕ А РАТНЕ ПРОФИТЕРЕ И ЊИХОВЕ КЛОНОВЕ ИЗА РЕСЕТКЕ ЈЕР ИМА ПРЕВИСЕ ДОКАЗА КРИМИНАЛА НЕСАВЈЕСНОГ РАДА И БАХАТОСТИ
Ацо
Све су то опстински пацови,који само једу,ниста не раде,и гемају лову.То треба смањит за 90%
007
А мени блокирају рацун за 125 км због 30 дана кашњења
Драганче
Кад су полтронски начелници дизали кредите за "пројекте" политичко-тајкунске елите...а гдје су сад резултати тих "пројеката"?
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.