Различит третман у Уставном суду

У суштини, судија Кнежевић направио је паралелу с одлучивањем о захтјеву када је у питању 9. јануар, Дан Републике Српске, који је Уставни суд Српске, за разлику од 1. марта као Дана независности БиХ, оспорио.

"Неправично поступање у истовјетним захтјевима није питање промијењене праксе, већ директног урушавања ауторитета Уставног суда. Ми, нажалост, клизимо ка друштвеном одбијању да се проведу наше одлуке", написао је судија Кнежевић, а што је објављено у посљедњем "Службеном гласнику БиХ".

Са његовим мишљењем сложио се и судија Миодраг Симовић. У издвојеном мишљењу двојице српских судија у Уставном суду БиХ пишу да су приликом одлучивања о 9. јануару као Дану Републике Српске упозоравали да Уставни суд БиХ улази у оцјењивање историјских чињеница, као и на опасност од урушавања ауторитета Уставног суда БиХ.

"Нисам нимало сретан што се моја страховања остварују, нити што то видим, и због мирне савјести говорим да се ауторитет Уставног суда и даље, нажалост, урушава", наводи се у издвојеном мишљењу.

У образложењу своје одлуке, којом је као неоснован одбијен захтјев 30 посланика Народне скупштине Републике Српске који су тражили оцјену уставности Закона о проглашењу 1. марта као Дана независности БиХ, Уставни суд БиХ, како каже Кнежевић, образложење одлуке је написао вјероватно за неки други захтјев јер се све свело на расправу о независности БиХ, што нико није ни проблематизовао.

"Замјена теза у образложењу одлуке јесте или професионални промашај или покушај да се замагли различито одлучивање у сличним или истовјетним захтјевима", пише у издвојеном мишљењу.

Иначе, Уставни суд БиХ у образложењу одлуке о 9. јануару као Дану Републике Српске, којег је прогласио неуставним, написао је да избор тог датума за празник "нема симболику колективног заједничког сјећања које може допринијети јачању колективног идентитета", те да није у складу с уставном обавезом о недискриминацији у смислу права група јер успоставља повлаштени положај само једног, српског народа.

"Да ли 1. март има симболику колективног заједничког сјећања које може допринијети јачању колективног идентитета? Да ли је законска одредба о избору 1. марта као празника у складу с обавезама о недискриминацији у смислу права група и да ли успоставља повлаштен положај само једног или два конститутивна народа јер је неспорно да су тог дана припадници двају народа, без учешћа српског народа, донијели одлуку о независности која у односу на припаднике српског народа представља једностран акт?", пита се у издвојеном мишљењу судија Кнежевић.

Извор: Независне новине