Цијене лијекова: Слиједе ефекти

Из државног регулатора, Агенције за лијекове и медицинска средства, кажу - фармацеутске индустрије траже покриће за губитке.

Правилник је многима, посебно хроничним болесницима - донио олакшање. Ниже цијене лијекова које свакодневно конзумирају.

Ипак, надлежне институције нису упозориле на супротан тренд. Куповином одређених лијекова који нису за свакоднену употребу, установили смо одступања у односу на претходни период.

Примјера ради Андол 300 у појединим апотекама, бар у Федерацији, скупљи је за око 0,50 фенинга и то од јануара. Често тражен пробиотик Линеx како су нам казали у апотеци, скупљи је између двије и четири марке, зависно од паковања.

С друге стране, лијек против болова Налгесин форте је јефтинији. Али проблем с овим лијеком је тај што уколико тражите паковање од 10 таблета у РС-у га можете купити за 3.80 КМ, док у појединим апотекама у Сарајеву, цијена је и изнад 6.50 КМ.

Захваљујући новом Правилнику - Босна и Херцеговина данас има регулисане велепродајне цијене лијекова. Посљедица ове регулације јесте појефтињење одређених лијекова, и уштеде од око 62 милиона марака сагледавајући цјеловито тржиште лијекова у БиХ, казали су из Агенције за лијекове.

Ипак, потврдили су и поскупљење.

"Лијекови чији је режим издавања 'Лијек се издаје без љекарског рецепта' у БиХ, као и у другим државама нису регулисани на начин да им се одређује максимална велепродајна цијена. Овакви лијекови чине свега 15 % тржишта у БиХ. Цијене појединих лијекова из ове категорије заиста јесу данас скупље у односу на период прије ступања на снагу Правилника. Наведено је покушај фармацеутске индустрије да дјелимично компензује смањење профита због пада цијена лијекова који су предмет Правилника."

Правилник је, бар до сада позитивна прича - мишљења су у федералној Комори магистара фармације. Први пут је на државном нивоу јасно одређена методологија одређивања цијене домаћих, али и увозних лијекова. До доношење Правилника, тврди, цијене су се наметале произвољно. Поскупљења одређених лијекова не требају бити сигнал за узбуну, поручују.

Захида Бинакај, предсједница Коморе магистара фармације ФБиХ је казала: "Процентуално, када се направи неки израчун сматра се да су цијене лијекова у просјеку ниже за око 10 посто. Када се направи однос између оних који су поскупјели и оних који пали да је тај укупан цијена отприлике око 10 посто".

Ипак, стварни ефекти новог Правилника тек слиједе. Надлежни нису тражили савјете струке.

"Имамо тренутно на тржишту Федерације несташицу вакцина против тетануса које се уобичајено користе и серума управо зато што оно што је Агенција понудила као максималну цијену не може да задовољи фабричку производњу. Значи док се лијек фабрички произведе његова цијена је већа него што је понуђена", казала је Бинакај.

Различити интереси, милионски профит, потребе пацијената, подијељене надлежности и компликован систем.

Енормне разлике у цијенама између два ентитета - али и кантона. Уредити тржиште лијековима зато је већ годинама императив али и изазов.

Извор: Н1